Уторак, 21.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Гас јачи од атома

Постепени „залазак сунца” за немачке нуклеарке

У замену за јефтинији гас, Украјина је спремна да Русији омогући куповину контролног пакета акција у појединим својим стратешким привредним субјектима, пренели су медији у две земље. Према информацији украјинског листа „Деловаја столица”, реч је, пре свега о „Турбоатому”, фабрици из Харкова, у којој се производе машине за коришћење у нуклеарним електранама, као и о лучким постројењима у Одеси.

Тренутно, цена коју Украјина плаћа за хиљаду кубних метара гаса износи 295,6 долара, али би она до краја године могла знатно да порасте, што би, према речима председника Виктора Јануковича, опасно угрозило функционисање украјинске привреде.

Али оштрица мача званог „руски гас” не виси само над Украјином. Од катастрофалног земљотреса у Јапану, 11. марта ове године, цунамија који је уследио и, на крају, хаварије у нуклеарној електрани у Фукушими, у Европи се јавља све више гласова који траже – затварање ове врсте „фабрика електричне енергије”. Сећање на трагедију која се, 26. априла 1986, догодила у украјинској нуклеарки у Чернобилу, као и на њене последице које и данас трају, преко ноћи се, као немир, вратило у душе житеља широм Старог континента.

Први су се огласили Немци одлуком да до 2022. престану са коришћењем најопаснијег енергетског ресурса. Придружили су им се, сличним захтевима и Италијани, а потом и остали. Сумње у нуклеарну енергију појавиле су се чак и у Француској која тренутно струју добија из чак 58 реактора, и планирана је и изградња додатних.

Како преносе западни медији, као једини добитник из овог „нуклеарног кошмара”, изаћи ће – Русија. Својом политиком истраживања, производње и промета природним гасом, највећа земља на свету недвосмислено потврђује да је наша планета још увек способна да нас одржи као врсту.

Изградњом „северног” и „јужног” цевовода, уз онај који још од совјетских времена иде кроз Украјину, руски гас је понуђен Европи. Али то има своју цену. И економску и политичку. Међународна агенција за енергију је прошле недеље објавила: наступа „златно доба гаса”. Већ до 2020. потражња овог енергента порашће за 9,5 одсто.

Имајући све поменуто у виду, одрицање од нуклеарне енергије постаје озбиљно питање на које ће морати да се доказује већина релевантних европских политичких партија. А управо ту, према страховању аналитичара, могла би да се појави бреша кроз коју би у поједине државе Европске уније могао да продре јачи утицај Русије. Мисли се, пре свега, на земље, чији однос са бившом совјетском силом, већ сада увелико излази из оквира „супротстављености западног и источног блока”, наслеђеног из времена „хладног рата”, а који, у становитој мери, опстаје упркос променама у последњих двадесет година, које су преобликовале начин размишљања, и на западу и на истоку континента.

Са друге стране, прилив капитала, заснован на већој потражњи гаса, омогућиће Русији да своју привреду технолошки ојача, да је доведе на ниво западне, и своју робу понуди и оним тржиштима на којима до сада, објективно, није имала шта да тражи. То ће, неумитно, утицати и на јачање позиције Русије у светској политичкој арени. Поготово ако се има у виду да руски купци нису само у Европи, него и на истоку.

„Уколико се Европљанима не допада цена нашег гаса, окренућемо се на другу страну, и продати га у Азију”, изјавио је ових дана за „Зидојче цајтунг” Алексеј Милер, први човек „Гаспрома”. У уторак је, наиме, на нивоу шефова енергетских компанија Русије и Кине, у Москви одржана трећа рунда преговора. Како се сазнаје, реч је о уговору на чак 30 година, и испоруци 68 милијарди кубних метара гаса годишње.

Милерова опомена није прошла незапажено. Немачка чак 40 одсто својих енергетских потреба задовољава увозом гаса из Русије. Шта би се десило уколико би власт, садашња или будућа, у Берлину или у некој другој европској престоници, такође зависној од руског гаса, изнела неке „енергетске предлоге” неприхватљиве за Москву, може само да се нагађа. А управо на ту опасност указују аналитичари.

Или, како је то „приземљио” Михаил Крутихин из консултантске фирме „Русенерџи”: „Европа и ’Гаспром’ (овде се руска држава чак и не јавља као партнер) зависе међусобно, као продавац и купац. А изградња нових гасовода ту зависност ће само појачати”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.