За малину само 80 динара
Ариље – Почела је ових дана берба малина у Ариљу и околини, воћарском крају одакле сваке године у извоз оде око 15.000 тона овог воћа. У малињаке су ушли и варошани и сељани – да плодове „црвеног злата“ на време уберу, сложе у гајбице, предају хладњачарима и пошаљу у свет. И лепо је кренула малина, сунчани јун дао јој је одличан квалитет, што потврђују и стручњаци.
– Квалитет плода малине на почетку ове бербе у ариљско-ивањичком крају је бољи него прошле сезоне. Један од разлога је то што су многи произвођачи исправили неке своје грешке из претходне две вегетационе године. Благовремено и квалитетније, на самом почетку цветања, заштитили су малину од развоја гљивице ботритис која изазива трулеж плодова. Учинили су то по саветима стручних служби и ето резултата – каже дипл. инж. Веселин Шуљагић, један од водећих стручњака за заштиту биља у овом региону.
А од приче о квалитету плодова за малинаре је можда и важнија прича о откупној цени. Њоме се, међутим, не могу похвалити: на почетку бербе износи између 60 и 80 динара за килограм. Ону квалитетнију откупљивачи плаћају по 80, такозвану „Б“ класу 60 динара. Поређења ради, претпрошле и прошле године у ово доба малина је на почетку сезоне откупљивана за 130 и 100 динара по килограму.
– Па то, нажалост, може само у овом нашем малинарском послу: све у држави поскупљује, од хране, струје, ђубрива, препарата до горива, само откупна цена малине иде доле. Откупљивачи су истакли цену од 60 и 80 динара за килограм, коју бих назвао потцењивачком, она нема везе ни са понудом ни са потражњом – жали нам се Душко Ненадић, потпредседник Удружења произвођача јагодичастог воћа „Виламет“, које само у ариљском крају има око 5.000 чланова.
Ненадић објашњава да су трошкови производње килограма малине порасли последњих година, већ премашују један евро, што овом откупном ценом не може да се подмири, а камоли да се нешто заради.
– Прошле године коначна откупна цена износила је око 1,5 евра, па је бесмислено да садашња почетна оволико падне. Има ту и кривице хладњачара, али пре свих цену обарају трговци и извозници малине, људи који зарађују на сељачкој муци. Знамо ми да још има непродате прошлогодишње малине, али то је мала количина, свега око пет одсто од тадашњег откупа, и она је вероватно изговор за ову ниску цену. Шта вреди што произвођачи сада предају малину екстра квалитета, каква се тражи, кад откупљивачи слабо плаћају – додаје Ненадић.
Ариљски малинари, каже Душко Ненадић, већ су преко Скупштине општине Ариље тражили разговор с министром пољопривреде поводом овог „циркуса око откупне цене“.
– У Србији се око 70.000 домаћинстава бави овом производњом и то треба уважити. Тражимо вишу откупну цену малине, барем 1,5 евра за килограм. И неће ваљати ако се цела западна Србија дигне као Војводина. Неко мора да се запита због чега ниједна берба овог воћа не може мирно да почне – истиче наш саговорник.
Хладњачари, међутим, из свог угла гледају на причу око цене. Знају да је ова садашња ниска, али помињу и све јефтинију малину на светском тржишту. Један од највећих откупљивача у овом крају Милан Станић из Ступчевића код Ариља, који годишње откупи око 4.000 тона малине, не крије да је све теже у овом послу:
– Тешко је што се тиче пласмана, остало је и нешто прошлогодишње малина на залихама. У свет стижу велике количине малине из Србије и Пољске, па је и цена на светској берзи пала: килограм малине „гриз“ је тамо свега један евро, а квалитетнијег „роленда“ до 1,6 евра. То почетну откупну цену овогодишњег рода обара на 80 динара, мада ће крајем октобра бити позната коначна цена. Знало се некад, кад су задруге откупљивале малину, за пропорцију 51:49 у овом послу, при чему се 51 одсто продајне вредности даје произвођачу, а 49 хладњачама. Сада 60 одсто остаје малинарима, али и то не доводи до више откупне цене. Што се нас откупљивача тиче, ми не можемо фирме да водимо у губитак, да плаћамо више него што можемо да продамо – напомиње Станић.
Бранко Пејовић
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.