Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Предрасуде спречиле уништавање опасног отпада

До краја 2014. у употреби би требало да буде 14 регионалних депонија (Фото Д. Јелен)

Да су републичке власти биле одлучније, локалне самоуправе храбрије а грађани мање испуњени предрасудама – Србија би данас, и то на рачун Европске уније, вероватно имала постројења и за неоргански и за органски опасан отпад и поврх тога још спалионицу која би, осим те две врсте, могла безбедно сагорети и фармацеутски отпад. Изградњу свега тога је ЕУ била вољна да финансира прошле године, а договор са српским властима је био да се прво започне подизање постројења за неоргански опасан отпад, попут индустријских хемикалија. Међутим,у три места где је предложена градња, због протеста житеља надлежни су одбили да се такав погон подигне на њиховом тлу. Немоћној држави је Брисел поручио да преостала два постројења испадају из пакета помоћи и подсетио је да, по условима првобитног договора, има времена до септембра ове године да нађе гостопримљиву средину макар за погон за неоргански опасан отпад, иначе ће и новац планиран за њега преусмерити у друге државе.

– Не може се рећи колико смо новца изгубили јер помоћ никада није била лимитирана, већ је договор био да нађемо локације за све погоне и направимо прорачун трошкова а Европа ће финансирати изградњу. Процена трошкова за локацију у Ћићевцу, последњој општини која нас је одбила, била је 15 милиона евра. Откако је пројекат пре неколико месеци, након Шапца и Ћуприје, пропао и у Ћићевцу, неколико општина нам се јавило да понуди своје земљиште за постројење. До даљег нећемо обелодањивати које су то општине јер разговори још трају. Ако се ни са једном од њих не договоримо до септембра, покушаћемо да наговоримо Европску унију да нам продужи рок – каже Александар Весић, помоћник министра животне средине, рударства и просторног планирања.

Неефикасност власти и тврдоглавост грађана је постројење за органски опасан отпад неопозиво избацило са подсетника на којем држава бележи шта треба да уради у наредних неколико година. У тренутно важећим плановима ресорног министарства, тај погон се у Србији види тек између 2015. и 2019. А то ће већ бити крајњи час да добијемо „фабрике” за све врсте опасног отпада, јер после 2020. ЕУ вероватно више неће дозвољавати да се он извози у иностранство на обраду. Превоз у Аустрију или Немачку, где су нама најближи погони, Србији је засад једина могућност за трајно збрињавање не само око 40.000 тона опасног отпада, колико према уздржаним рачуницама овде настане сваке године, него и ко зна колико десетина и стотина хиљада тона нагомиланих у 440 привремених складишта. Нека од њих су и у центрима градова, а поједина у магацинима напуштених фабрика, где их на оку држе једино привремене управе пропалих предузећа и инспектори министарства, бар када дођу у повремени обилазак.

– Није било значајних пропуста у мерама безбедности које се примењују у привременим складиштима. Али, отпад не може остати тамо довека, а Србија нема довољно новца да целу ту количину извезе. И зато су нам постројења за опасан отпад преко потребна – објашњава Весић.

Забрињавајуће је и то што свега 60 одсто кућног отпада комуналци преузимају и допремају до локалних депонија, а остатак завршава на дивљим сметлиштима. Чудно, али с општинама годинама нису лако ишли ни преговори о заједничкој изградњи регионалних депонија за обично, „безопасно” ђубре. Житељима крајева одређених за локације депонија, изгледа, није се свиђало што ће у близини имати смеће прикупљано десетинама километара унаоколо.

Преговори су тек у последње време кренули набоље, па је неколико од 26 планираних регионалних депонија већ направљено а још неколико би ускоро требало да буде завршено. Весић верује да ће, као што државна агенда предвиђа, 12 регионалних депонија бити оперативно до краја 2014. године. Штавише, већина од 168 општина у Србији је у некој фази припрема за изградњу депонија. Поједине, међутим, и даље ћуте.

– Општинама које ни са ким не преговарају о градњи регионалних депонија министарство је пре два месеца упутило допис и затражило да се изјасне до краја јуна. Већина нам још није одговорила и зато ћемо морати да их „притиснемо” – наводи Весић, чије министарство има овлашћење да, ако се толерантни разговори и стрпљиво чекање изјалове, локалним самоуправама наметне локације за депоније.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.