Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Опасан отпад можда у Свилајнцу или Житишту

До 2020. све земље у ЕУ требало би да имају бар једно постројење за уништавање опасног отпада Фото Д. Јелен

Свилајнац и Житиште су следеће општине у којима би држава, пошто су је до сада бурним грађанским и политичким протестима одбили Ћуприја, Шабац и Ћићевац, могла покушати да задобије сагласност локалних власти и поверење становништва и коначно изгради прво домаће постројење за неоргански опасан отпад. Председнике општина Свилајнац и Житиште су надлежни из Министарства животне средине, рударства и просторног планирања недавно водили у Финску, где су обишли погон за прераду опасног отпада. Тада им је речено да се и њихове општине виде као потенцијални домови за сличну фабрику. У министарству потврђују сазнања „Политике”, али и напомињу да су још неки градови у игри, као и да би у Свилајнцу, уместо постројења за неоргански опасан отпад, могао бити подигнут погон за фармацеутски отпад.

– Представници још неких општина ће ићи на пут да виде европска постројења и увере се да су безопасна. За петнаестак дана ћемо можда моћи нешто више да саопштимо – каже Александар Весић, помоћник министра.

Ни у Житишту нису били спремни да се већ сада упуштају у разговор са медијима, док у Свилајнцу наводе да не сматрају своју општину „идеалном удавачом” за неутрализатора опасног отпада.

– Локација која нам је споменута је пепелиште термоелектране „Морава”, дела система ТЕ „Никола Тесла”. Зидање на том месту не зависи само од нас него и од ТЕНТ-а, па сам се и зачудила зашто уопште с нама разговарају. Ако и добију њихово одобрење, нисам сигурна да је паметно опасан отпад смештати на пепелиште непосредно крај Мораве. Лекар сам, разумем да је такво постројење боље за Свилајнац и целу Србију. Али, не слажем се са избором конкретне локације и министру Оливеру Дулићу сам рекла да нисмо заинтересовани за постројење – став је др Горице Димчић Тасић, председнице Општине Свилајнац.

Без обзира на њено чуђење, неизбежно је било да министарство разговара са општинарима о локацији која припада јавном предузећу и на чије коришћење управа Свилајнца досад није имала утицаја. Градња погона за опасан отпад се већ трипут показала осетљивим политичким питањем. Чак и почетна вољност локалних власти да дају дозволу за градњу губила се под притиском опозиције у Скупштини и грађана и невладиних организација на улицама. Неспособност државе, то јест и њених републичких и локалних инстанци, да сломе предрасуде грађана већ је скупо коштала Србију јер је Европска унија била спремна да финансира и подизање постројења за органски опасан отпад и спалионице за опасан и фармацеутски отпад. Пошто је толико дуго чекао да Србија покрене пројекат с мртве тачке, Брисел је ускратио средства за преостала два погона и сада нам, под условом да радови почну до септембра, нуди само новац за фабрику у којој би се прерађивао неоргански опасан отпад.

У Ћићевцу, последњем месту где је држава „окушала срећу”, пребацују министарству да није од почетка било отворено према њима.

– Мислили смо да ће код нас, на највише седам хектара, нићи погон за течни неоргански отпад. Онда се испоставило да ће ту бити и чврсти отпад, и то на 27 хектара. Не могу да кажем да су у министарству икада тврдили другачије, да су нас слагали. Али, нису били изричити – сећа се Славољуб Симић, заменик председника Општине Ћићевац, који признаје да никада нису питали стручњаке да ли је чврсти отпад опаснији од течног и има ли разлога за јавну хистерију која је тутњала Ћићевцем.

У министарству упорно тврде да су с Ћићевцем, Шапцем и Ћупријом били потпуно искрени и прецизни и да су представнике тих општина и водили у иностранство управо зато да би они могли да се увере у безбедност постројења за опасан отпад.

– У једној страној земљи, на пример, ресорно министарство и фирма којој је поверено управљање таквим погоном истражили су стање животне средине у општини одабраној за градњу. На медицинско испитивање су одвели људе који живе близу места предвиђеног за постројење. Тек онда је почело зидање, уз обавезу државе и фирме да истраживања организују сваке две године – наводи Љубинка Калуђеровић, секретар животне средине у Сталној конференцији градова и општини.

Постројења за опасан отпад налазе се широм Старог континента а до 2020. године ће постати неопходна свакој држави ЕУ и зато што ће извоз те врсте отпада вероватно бити забрањен. Срамота је, сматра Мирослав Врвић, професор на Хемијском факултету у Београду, што појединачни интереси код нас спречавају изградњу погона који је потпуно нешкодљив.

– Спалионица у Бечу се налази преко пута болнице. Нико се на њу не жали – каже професор Врвић.

Србија је затрпана опасним отпадом, смештеним у 440 привремених складишта а дешавало се да га инспектори нађу и разбацаног у природи. Сваке године настане бар још 40.000 тона тог отрова.

– Само на јаловиштима пепела се вероватно налази око 200 милиона тона. Још четири до шест милиона тона настану сваке године – наводи Слободан Аранђеловић, из фирме „Јунириск”, која се бави управљањем опасним отпадом.

Владимир Вукасовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.