недеља, 16.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 04.07.2011. у 22:00 Мирослав Лазански

Претње без покрића

Гадафи нема војна средства да нападне било који војни циљ у Европи
Либијски побуњеници на око сто километара јужно од Триполија (Фото Ројтерс)

Да ли је у Либији пређена тачка после које нема повратка на било какве разговоре о крају рата и мирном разрешењу кризе? Наиме, на упорне захтеве Афричке уније да НАТО прекине бомбардовање Либије, односно снага пуковника Гадафија, у Бриселу се и не осврћу. На захтеве на Западу да пуковник напусти власт, власти у Триполију се смеју. Док се једни и не осврћу, а други се смеју, народ гине, а земља разара. Истовремено, НАТО је ушао у пети месец рата против владе једне суверене државе, владе која још увек има већинско признање у свету. И тај се рат полако преселио у споредне вести свих медија. Заправо, рат у Либији, гледано из визуре западних медија, као да се одвија негде у свемиру, јако далеко од наше планете. И можда би га неки, због начина како се води и колико већ траје, хтели одмах и да забораве.

Јер, на Западу за његово вођење понестаје пара, модерне муниције, бомби и ракета, па и подршке јавности. Војно гледано, на терену је својеврсна пат-позиција. Побуњеници, који сваким даном имају све већу међународну подршку и признања, све су мање спремни и да гину за своје циљеве. У очекивању да се победоносно уђе у Триполи, а онда се подели ратни плен у будућим пословима око нафте, природно никоме се од побуњеника и не гине. Они очекују да НАТО гине уместо њих. НАТО, опет, не желећи да има губитке међу својим пилотима, гађа тако да му је скоро свеједно ко гине на земљи, владине снаге или побуњеници.

На линији додира сукобљених снага, иако је та линија врло флуидна, трупе пуковника Гадафија држе позиције јужно од Аџдабије, дакле контролишу област на истоку до неких 160 километара јужно од Бенгазија, укључујући и велике нафтне терминале у Бреги и Рас Лануфу. Град Мисурата је у рукама побуњеника, али Гадафијеве снаге су га опколиле са три стране, четврта је море одакле стиже помоћ побуњеницима.

На западу Либије владине снаге изоловале су у неколико мањих места у којима су побуњеници, нема поузданих знакова да се и поред интензивних напада НАТО-а ту ситуација нешто променила у корист побуњеника. У Триполију владине трупе држе ситуацију под контролом, док НАТО бомбардује главни град Либије свакодневно.

Да ли су у Триполи убачени командоси земаља НАТО-а са циљем да физички елиминишу пуковника и да ли Гадафи преко својих оданих присталица може да изврши нападе на неке циљеве у Европи? Гадафијев син тврди да су три групе командоса НАТО-а већ стигле у Триполи ради атентата на пуковника. Искрено, такав сценарио очекивао сам и раније, само постојање Гадафија сада многима смета, и Либијцима, који би да се све ово што пре заврши, и НАТО-у да изађе из рата који већ предуго траје. Но, ако командоси НАТО-а не успеју да изврше оно због чега су наводно већ тамо, а верујем да су тамо у овом или оном облику, и ако се цела та операција претвори у бламажу типа Сомалија, онда би то могао да буде и сигнал онима који су сада војно укључени у операцију бомбардовања да полако изађу из ове игранке.

Што се тиче Гадафијеве претње да ће ударити по циљевима у Европи, то је пропагандно врло лоша порука. Гадафи нема војна средства да нападне било који војни циљ у Европи, чак и када је пре много година ракетама „скад” гађао италијанско острво Лампедузу, ти пројектили једва да су добацили до спољњих хридина тог острва. Да нападне војно неки војни циљ у Европи, у некој од држава чија га авијација сада бомбардује, то би правно некако још могло и да се „покрије”. Јер, резолуција УН о заштити цивила у Либији одавно је злоупотребљена и садашње бомбардовање Либије од стране НАТО-а, достављање оружја побуњеницима, слање инструктора и специјалаца НАТО-а као помоћ побуњеницима, све то нема везе са резолуцијом Савета безбедности УН. То је директно рушење једног режима који вам није по вољи.

Но, ако пуковник Гадафи мисли да би у Европи његови људи могли да нападну неке цивилне циљеве, то је онда тероризам, и то би наишло на најширу осуду светске јавности. НАТО би онда вероватно одговорио најжешћим ваздушним ударима, па можда и копненом инвазијом.

Проблем пуковникове изјаве јесте то што он и нема превише људи вољних да изврше нападе ни на војне, а поготово не на цивилне циљеве у Европи, и друго, што та изјава пружа могућност да ако се рат ускоро не приближи крају какав очекује НАТО, може доћи и до неке „спонтане” терористичке операције у Европи за коју ће бити оптужен пуковник Гадафи. Сви ће рећи, па он је то најавио. И све оно што би потом уследило било би логично.

А историја је, колико знамо, препуна „спонтаних” догађаја.

Коментари0
4b438
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља