Субота, 20.08.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Дневно „пљуштало” 800 отказа

Упркос тврдњи премијера Мирка Цветковића да запосленост расте, само од октобра прошле до априла ове године без посла је остало 100.000 људи. У просеку, то значи да је у том шестомесечном периоду дневно без посла остајало више од 800 људи. То показују подаци из Анкете о радној снази Републичког завода за статистику, према којима стопа запослености у априлу 2011. године износи 36,2 одсто и у односу на октобар прошле године пала је за 1,5 процентних поена. Ситуација није ништа боља и када је о незапослености реч, јер према подацима званичне статистике и стопа незапослености расте, па је са октобарских 19,2 скочила на 22,2 одсто.

– Криза је погодила тржиште рада. Драматично је што пада стопа запослености – каже Владимир Илић, бивши директор Националне службе за запошљавање. – У развијеним земљама је та стопа између 55 и 60 одсто, док је у Србији, према подацима из Анкете о радној снази, упола мања. А то што на тржишту рада има нових 2.000 радних места, које је евидентирала Национална служба за запошљавање, не значи ништа, јер на бироу, људи циркулишу као у супер маркету – један уђе, други изађе – каже Илић и упозорава да ситуација на тржишту радне снаге може да се погорша кад на дневни ред дође реструктурирање јавних предузећа које са собом носи отказе. Он додаје да је највећи проблем то што многи људи у државним фирмама заправо немају посао, већ само радно место. „У тренутку када дође до приватизације, реално се може очекивати да ће они остати без посла и да неће моћи да нађу ново запослење, осим ако не заживи мали и средњи бизнис који ће апсорбовати толики број незапослених.”

Да је стање драматично сматра и Владимир Глигоров, професор на Бечком институту за међународне економске студије, илуструјући то бројкама. Тако је, позивајући се на Анкету о радној снази, израчунао да је од почетка кризе, 2007. године, 375.000 запослених добило отказ. Кад се то упореди са 2008. годином, ситуација је још драматичнија, јер је радне књижице изгубило више од пола милиона радника. Тачније, 540.000.

Упитан да прокоментарише који је извор релевантнији – Анкета о радној снази или подаци Националне службе за запошљавање, Глигоров одговара:

– Анкета се спроводи да би се добила реалнија слика.Неки раде на црно, па их НСЗ не региструје, а неки не раде,и не пријављују се на биро иако траже посао. Анкета омогућава и прецизнија поређења, јер спискови запослених и незапослених зависе од промена закона и прописа, па је потребно анализирати све те промене. Најважнији недостатак анкете је што се обавља само полугодишње (у другим земљама се спроводи квартално). Услед тога, текуће промене на тржишту рада је потребно пратити на основу података из различитих извора – не само оних НСЗ. Но, најреалнију слику стања на тржишту рада даје анкета, што не значи да све друге информације немају одређену вредност – објашњава Глигоров разлику.

Стручњаци за тржиште рада објашњавају да је Анкета о радној снази заснована на методологији Међународне организације рада (МОР) и једини је задовољавајући начин прикупљања података о незапослености на националном нивоу. Јован Протић, координатор МОР-а за Србију, каже да ову анкету користе све земље ОЕЦД-а и да се на њих позивају међународне финансијске институције попут ММФ-а, Светске банке и Еуростата.

– Ми не можемо да арбитрирамо које ће податке државни званичници да користе када је реч о незапослености, нити о томе улазимо у дискусију – кратко је објаснио Протић.

И Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште, истиче да ниједан статистички податак није савршен, али да у овом случају предност даје анкети која показује да запосленост пада.

Без обзира на то што је број незапослених достигао 600.000, привредници врло често негодују како је на тржишту рада тешко пронаћи одговарајући кадар. Чак и да се преко ноћи отвори 600.000 нових радних места, тешко да би била попуњена, јер образовање и занимања оних који траже посао нису прилагођени потребама привреде.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.