Мишковић оптуживан, а „Делез” није монополиста

То што је одлучено да преузимање не угрожава конкуренцију, сада се може сматрати и прећутним ставом државе да ни „Делта” није била монополиста, упркос томе што се годинама спекулисало о томе да на територији Београда „Делта макси” има монопол.

– То што држава никада није казнила „Делту”, значи да нема разлога да сада причамо о томе да ли је „Делез” монополиста. Осим тога, у Србији није ни кажњиво то што неко има монопол, већ једино ако га злоупотребљава. А ако је одобрено преузимање, јасно је да држава сматра да злоупотреба нема – оцењује Александар Стевановић, сарадник Центра за слободно тржиште.

Тржишниудео „Делтамалопродаје” у 2006. годиниизносиоје 69,4 одстобеоградскогтржишта, судећипремапремабројумалопродајнихобјеката, пишеурешењуКомисијезазаштитуконкуренцијекојимсезабрањујеспајање „Цемаркета” и „ПримераЦе”, а које је донето у децембру 2007. године. Наиме, док је на челу овог антимонополског тела била Дијана Марковић-Бајаловић, налази комисије показивали су да према квадратури продајног простора највећи српски трговац има 69 одсто тржишног колача, док према укупном годишњем приходу „Делта” заузима 63,4 одсто тржишта.

У Комисији су тада истицали да под релевантним тржиштем подразумевају понуду прехрамбене робе и робе широке потрошње намењене свакодневном или повременом снабдевању домаћинстава у малопродајним објектима типа самоуслуга, дисконта, супермаркета и хипермаркета. То значи да су ту укључене неспецијализоване трговине на мало, претежно храном, дуваном и пићем.

Конкуренти „Делти” су, како стоји у решењу, били „Меркатор С”, „Родић М”, „Веропулос”, „Си маркет”, „Јабука”, „Идеа” и „Вишњица”.

Комисија тада није укључила у релевантна тржиште специјализоване продавнице храном, односно непрехрамбеним производима, јер немају исти обим понуде.

Компанија „Делта” је те године објављивала неколико анализа, којима су покушавали да докажу да Бајаловићка греши. Тако су објавили да, према подацима Републичког завода за статистику о укупној малопродаји хране, пића и цигарета у 2006. години, у Београду заузимају 34,7 одсто тржишта, заједно са „Це маркетом”, „Темпом”, који је део правног лица „Делта макси”, и „Пекабетом”.

„Делта малопродаја” је у 2005. години, пре него што су укључени резултати пословања „Це маркета”, заузимала 19,7 одсто тржишта хране, пића и цигарета у Београду, али се сви подаци односе на укупно тржиште, а не на релевантно. Цео случај доспео је тада и на Врховни суда, а ово није била једина анализа којом је Мирослав Мишковић покушао да докаже да није монополиста. На захтев „Делте”, анализу су радиле и Привредна комора Србије и „Конзит”, али је направљена студија Правног факултета у Београду.