Недеља, 16.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Постављање клима без реда и правила

у оп­штин­ским гра­ђе­вин­ским оде­ље­њи­ма не пам­те ка­да им се не­ко обра­тио са захтевом да угра­ди вен­ти­ла­ци­ју (Фото А. Васиљевић)

Ако грађани поставе клима-уређај на дворишну фасаду, то није проблем, али када један станар избаци спољну јединицу расхладног уређаја у ходник зграде, као у Михаила Тодоровића 16ђ на Коњарнику, за комшије летња врелина расте до паклених температура. Већ три године, кажу, не знају коме да се желе, а власник стана, који је хладовину за себе обезбедио науштрб суседа, већ одавно не живи на тој адреси. Он стан изнајмљује.

– Није нам јасно како су овлашћени монтери могли да поставе уређај у ходник, када се зна да му је место на фасади. Живимо у поткровљу и наше климе смо закачили на кров. За то смо морали да платимо знатно више – жале се житељи зграде у Улице Михаила Тодоровића.

До сада су, како каже Миодраг Стојановић, секретар за инспекцијске послове, климе постављане на фасаде без реда и правила. Грађани нису за њих тражили никакве сагласности ни дозволе. Чак и да су то учинили, надлежни у општинама би их само упутили да кондензат из клима-уређаја сакупљају и одводе у простор који се климатизује. Вода не би смела да цури на јавну површину и „тушира” пролазнике, како из уређаја, тако ни из олука, у коме често заврши цев из климе. Таква правила важе и сада и садржана су у новој одлуци о комуналном реду.

– Клима-уређаји могу да се поставе на спољним деловима зграда под условима којима се уређује извођење радова на уградњи постројења, инсталација и опреме. Оне не би смеле да оштећују објекат на коме се налазе, али ни суседну зграду, нити да угрожавају безбедност грађана и околине – кажу у Секретаријату за инспекцијске послове и додају да за проблеме са климама које цуре грађани могу да се обрате општинским комуналним инспекторима.

У већини општина кажу да је одлука о комуналном реду и даље непрецизна када је реч о постављању клима, а у општинским грађевинским одељењима не памте када им се неко обратио зато што жели да угради ту врсту вентилације.

– У овој области и даље влада хаос. Нигде експлицитно не пише шта је потребно за уградњу климе и то треба прецизно дефинисати јер је реч о естетском, али и комуналном проблему. Сигурно је да за постављање таквог уређаја не треба локацијска нити грађевинска дозвола – кажу у општини Звездара.

Како наводе у овој општини, најбоље би било поставити климе на дворишној страни зграде или уградити централне системе за расхлађивање чија би спољна јединица била у дворишту или на крову објекта. То обично није изводљиво, посебно на старим зградама, где су климе већ разбацане на све стране, па је потребно много новца да се оне преместе.

Качење клима на лође и терасе на фасади окренутој улици препоручује и Завод за заштиту споменика културе за објекте и просторне целине који су под њиховим старањем. Без њихових услова, на споменицима културе не би смео да се нађе ниједан уређај, а сваки супротан захват сматра се оштећењем фасаде. За то би власник, према Закону о културним добрима, могао кривично да одговара.

– Дозвољавамо да се клима угради на културним добрима само тако да буду што мање видљиве, на пример у атријуму. Јер, свако бушење разара фасаду, а киша и снег на тим местима додатно дробе малтер. Саветујемо и да постављање буде једнообразно, на истој вертикали. Међутим, многи се оглуше и раде шта хоће. Људи нису баш тако неуки када кажу да не знају да треба нама да се обрате, него неће да се бакћу са администрацијом – кажу у градском Заводу за заштиту споменика културе.

---------------------------------------------------------------

Прање мрежица и сервисирање под обавезно

Годишње одржавање расхладних уређаја неопходно је како не би дошло до издувавања накупљене прашине,али и да би гаранција била продужена за наредну годину, поручује Дејан Миливојевић, власник сервиса за климе.

– Одводна цев уређаја који није сервисиран брзо се загуши јер се у њој накупи толико прљавштине која штети здрављу. Најбоље време за „ремонт” је крај зиме, почетак пролећа – објашњава Миливојевић.

Расхладни уређаји који се редовно не одржавају могу да раде највише три-четири године, а после тога најчешће не могу ни да се поправе јер долази до прегрејавања мотора. Уз годишње сервисирање, које у просеку кошта 30 евра, а монтирање троструко више, грађани би требало сами да перу мрежице на сваке две-три недеље. У пословним просторијама, ординацијама или киосцима где се прерађује или припрема храна, климе треба чистити на сваких 15 дана. У противном, овим уређајима се смањује капацитет па троше више струје и постају потенцијални расадници бактерија. Најопаснија међу њима је „легионела” која изазива легионарску болест и напада плућа.

Ваздух из клима-уређаја који се редовно не одржавају често је лошег квалитета, а каткад и неугодног мириса. Стручњаци напомињу да су влажна, прљава и тамна места унутар ових уређаја плодно место за развој и размножавање бактерија, плесни и гљивица. Они могу да изазову развој хроничних болести и синдрома „болесне зграде”. Најчешће тегобе су надраженост слузнице очију, носа и грла, осећај сувоће слузнице, кашаљ, свраб, учестале инфекције дисајног тракта, главобоља и психички замор.

------------------------------------------------------------------

Казне од 2.500 до 1.000.000 динара

Ако су климе уграђене без услова и сагласности Завода за заштиту споменика културе или су постављене тако да оштећују зграду на којој се налазе или суседни објекат, да из њих цури вода по фасади или јавној површини, да угрожавају безбедност грађана и околине, комунални инспектори и полицајци могу да изрекну мандатну казну или да поднесу захтев судији за прекршаје. За такве неправилности глоба коју физичко лице плаћа на лицу места је 5.000 динара, а за предузетника или фирму она износи 20.000 динара.За исте пропусте казне код судије за прекршаје су од 2.500 до 75.000 динара за физичко лице, од 50.000 до 1.000.000 динара за фирму, а предузетника од 5.000 до 250.000 динара.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.