Понедељак, 25.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како стићи у Хиландар

Манастир Хиландар се налази на Светој Гори, монашкој држави, у Грчкој, тако да су потребна два документа да би се до ове српске светиње стигло. Наравно, регуларан пасош за улазак у земље Европске уније, али и посебно одобрење да би се ушло на територију Свете Горе, државе православних монаха.

Може се путовати и туристички, из радозналости, жеље да се види нешто необично, као што се путује у било које историјски значајно место. Туристички путници не спадају, онда, у оне који би требало да се духовно припреме за пут у светилиште српског православља. О тим духовним подвизима, који ће узвисити путника, да би достојно примио „светлост вере”, овде нећемо раширити причу. Држаћемо се практичних упутстава и искустава.

Прво, неколико основних података о манастиру, за оне који су заборавили. Хиландар се налази на трећем прсту Халкидикија (Касандра је први, Ситонија други и затим Атос). На крају трећег, гледајући према истоку, полуострва диже се „рог” планине Атос. Трозуби врх је на висини од 2033 метра и на њему се налази капела, која се голим оком не види, као што много тога овде не види на први поглед, кажу.

Монашка држава је формално основана 963. године, њен главни град је Кареја. У оквиру државе је 20 православних манастира са око 2 000 калуђера, 12 скитова – мањих монашких заједница, и мноштво испосница. У скитовима и капелама живи 290 монаха, ако је веровати подацима у оптицају.

Хиландар је удаљен 2,5 километра од мора. Личи на средњевековно утврђење, Зидови достижу висину и до 30 метара, дугачки су 140. Овакви бедеми су били потребни као заштита од гусара.

Манастир су подигли отац и син, Стефан и Растко, у монаштву Симеон и Сава 1198. године. Потоњи владари су га дограђивали и даривали. Манастир је ризница српске културе. Музеј, средиште вере.

Први контакт потенцијалног госта са манастиром је путем факса. У факс-поруци се напишу основни подаци, а затим уследи узвратни позив са Свете Горе. Позив је кратак. Почиње давањем благослова за намеру да се манастир посети. Монашки глас даје упутства о доласку, пре свега о добијању атоске визе, односно одобрења. У нашем случају одредиште је Уранополис, мало лучко место на западној страни Трећег прста. У тамошњој полицијској станици добија се „папир” којим се улази на бродић. Потребан је пасош. Сваког дана из Уранополиса полази брод за Дафни, главну луку Свете Горе. По реду вожње у 10 часова.

Многи бродићи полазе из Уранополиса. Неки личе на гусарске бродове, имају и једра, али се покрећу моторно. То су туристички бродови за разгледање. Они не смеју да се приближе обали Атоса на ближе од 500 метара. Тура траје око два сата. Бродићи стижу до краја Трећег прста, где се окрећу и враћају у Уранополис. Двогледима се „приближавају” манастири који се налазе на обали мора, мада се и голим оком виде јасне контуре здања.

Хиландарски пристан, на овој страни полуострва, зове се Јовањица. Пловидба траје 45 минута. На знак бродског звона треба се спремити за брз излазак. Брод продужава и ко не сиђе на време кренуо је у потпуну неизвесност. Отићи ће до неког другог манастира, и незнано како ће земљаним путевима стићи до Хиландара, који ју брдима. Света Гора је планинска земља, врлетна. Монаси су гостољубиви. Помоћи ће намернику.

Може се стићи до Хиландара и копном, пешке, или из луке са западне стране полуострва, Јерисоса. Правац ће одредити монах задужен за госте. Без позива се у Хиландар не иде. Без позива из манастира и позива у себи. Они који су били кажу да је овај двоглас потребан да би се Хиландар доживео дубински. А ми ћемо писати како смо доживели Хиландар када се оданде вратимо.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.