Хаџић се крио и у Хрватској?

Последњи хашки оптуженик Горан Хаџић крио се у последњих седам година и у Хрватској, сазнаје „Политика” из поузданих извора. Према речима наших саговорника, Хаџићева друга жена Борислава Митровић и кћерка живе у Боботи надомак Вуковара и сам бивши председник бивше Републике Српске Крајине је знао да их обиђе у последњих седам година. О блискости Хаџића са другом породицом говори и чињеница да је овај хашки оптуженик тражио да му они дођу у посету.

Посета Бориславе Митровић и кћерке Хаџићу планирана је за данас. После тога, према нашим сазнањима, он би требало да буде испоручен Хашком трибуналу. Ово би моглo да буде једно од најбржих изручења Трибуналу у Хагу, пошто се Хаџић неће жалити на одлуку суда о изручењу.

Сви детаљи изручења у Хаг, међутим, неће се знати до самог чина којим ће некадашњи председник РСК кренути пут Холандије, због безбедности целог поступка.

Хаџићев адвокат Тома Фила рекао је новинарима испред Специјалног суда, у ком се налази Хаџић, да се његов клијент писменим путем одрекао права на жалбу на изручење Хашком трибуналу, као и да су тиме све препреке за његову екстрадицију уклоњене.

Српски надлежни органи упоредо са припремањем безбедног изручења, покушавају да реконструишу кретање Хаџића од 13. јула 2004. године, када му је тадашњи секретар Министарства спољних послова дојавио да је Карла дел Понте донела запечаћену оптужницу против њега. Досад је утврђено да је прво отишао у Руску Федерацију, највероватније у Санкт Петербург, а да је после тога прешао у Белорусију. (Други извор „Политике”, међутим, верује да је Хаџић прво отишао у Украјину, а потом у Русију.) Контакте који су омогућили скривање у Русији и Белорусији обезбедили су му, према информацијама до којих је дошао Савет за националну безбедност, одређени људи из Српске православне цркве. После одласка у Белорусију, Хаџићу се изгубио сваки траг, све до прекјучерашњег хапшења.

Садашње информације да је Хаџић имао другу породицу у Хрватској и да је тамо одлазио нелегалним каналима, подгрејавају раније сумње Акционог тима за сарадњу са Хашким трибуналом, по којима хрватска обавештајна служба, или бар неки њени делови, држе Хаџића под својом контролом. Такви подаци су и раније долазили до српских „безбедњака”, али до потврде никада није дошло. О сарадњи Хаџића са хрватском полицијом писао је и Јосип Бољковац, бивши министар полиције Хрватске, у својој књизи „Истина мора ван”.

Занимљиво је да се, према поузданим сазнањима нашег листа, Хаџић све до 2003. године спремао за одбрану пред Хашким трибуналом. Иако је званично оптужен тек годину дана касније, Хаџић је још од 1998. године знао за истрагу која се води против њега и интезивно је спремао одбрану. За целу причу о потенцијалној оптужници сазнао је када је требало да сведочи у процесу против Славка Докмановића, бившег градоначелника Вуковара, који се касније убио у притвору. У то време, дакле 1998. године, када је Хашки трибунал позивао сведоке у процесу против Докмановића, адвокати су тражили гаранције да они неће бити ухапшени три дана пре сведочења и три дана после сведочења. Трибунал је свим сведоцима пружио ту гаранцију, али је одбио у случају Хаџића што му је био сигнал да би могао да буде оптужен.

Наши извори тврде да је Хаџић после тога интензивно почео да спрема своју одбрану и да је у њој хтео да каже да је био само „политичка фигура” и да није имао реалну власт на терену, међу војском, полицијом и паравојним формацијама. Међутим, током 2003. године до Хаџића је дошла порука „да ће завршити у каналу”, након чега је одлучио да побегне када оптужница против њега буде отпечаћена.