Понедељак, 06.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стажисти и приправници најчешће неплаћени

„Про­грам „Пр­ва шан­са” под­ра­зу­ме­ва струч­ну прак­су код по­сло­дав­ца у тра­ја­њу од три ме­се­ца (Фото Бета)

Због честих злоупотреба младих приправника на радном месту, Европски економски и социјални савет, који окупља представнике синдиката и послодаваца у ЕУ, планира да покрене петицију за забрану бесплатног стажирања. У образложењу ове одлуке стручњаци овог савета истичу да се стажирање показало као добра пракса у претходној деценији, али да је истовремено примећено да компаније користе стажисте за послове које обично обављају сезонски радници.

На домаћем терену, ниједна институција не располаже збирним подацима о броју стажиста у нашој земљи, а Закон о раду на недовољно прецизан начин говори о томе да ли се стажирање плаћа. Како објашњавају у Националној служби за запошљавање, послодавац може да заснује радни однос са особом која први пут заснива радни однос у својству приправника, ако је то као услов за рад на одређеним пословима утврђено законом или правилником. За време приправничког стажа, приправник има право на зараду и сва друга права из радног односа, у складу са законом, општим актом и уговором о раду.

Међутим, уговор о стручном оспособљавању и усавршавању послодавац може да закључи и без заснивања радног односа. Послодавац може особи да обезбеди новчану накнаду и друга права, у складу са законом, општим актом или уговором о стручном оспособљавању и усавршавању, али се та новчана накнада не сматра зарадом. Такође, послодавац нема обавезу да након приправничког стажа или стручног оспособљавања задржи лице у радном односу.

У Министарству здравља кажу да немају податке о томе колико младих лекара стажира у нашој земљи и истичу да неки од њих за свој приправнички стаж добијају новчану накнаду, а неки не – у зависности од (буџета) здравствене установе у којој обављају своју стручну праксу.

Драгољуб Ђорђевић, председник Адвокатске коморе Србије, процењује да у Србији има око 2.500 адвокатских приправника, од којих 1.500 њих своју стручну праксу обавља у престоници. Он подсећа да адвокатски приправници по закону морају да обаве две године стручне праксе – у суду, тужилаштву или адвокатској канцеларији, с тим што је у суду и тужилаштву њима дозвољено да волонтирају и да им се то рачуна као радни стаж. Иако у адвокатским канцеларијама постоје приправници који су потписали уговор о раду са својим послодавцем на одређено време, скоро 80 одсто приправника има статус волонтера и није плаћено за свој рад или за свој радни ангажман добија симболичну накнаду. Због чега је то тако? Уместо теоретског одговора на ово питање, Драгољуб Ђорђевић каже да он у својој адвокатској канцеларији има запослена четири млада адвокатска приправника за које плаћа порез у износу од 60.000 динара. „Мој колега има приправнике волонтере и он плаћа порез држави у износу од 20.000 динара. И ко је ту паметнији?”, поставља реторичко питање наш саговорник.

Горан Радисављевић, генерални секретар Кровне организације младих Србије, каже да је стажирање идеалан начин да особа факултетско знање употреби у пракси, али истовремено представља и згодан терен за злоупотребе – када се младој особи не дозвољава да се обучава оним вештинама које је учила на факултету, већ јој се даје „статус” помоћног радника који обавља све споредне послове у фирми.

„Када је реч о волонтирању на послу, Закон о раду је дефинисао „правила игре” између послодавца и волонтера, односно предвидео је да се склапа „уговор о волонтирању” који волонтера штити од злоупотреба на послу”, истиче Радисављевић.

Он констатује да је највећа практична вредност стажирања то што већина послодаваца у својим огласима за посао тражи особу са радним искуством, а за многе младе особе волонтирање у некој фирми представља једини начин да стекну то искуство и да буду конкурентни на берзи рада.

Весна Фабиан, руководилац Центра за додатно образовање и обуку у Националној служби за запошљавање, каже да ова служба нема одговор на питање – колико има стажиста у нашој земљи, али додаје да је кроз програм „Прва шанса” у току 2009. године ангажовано укупно 17.150 особа, а у току претходне године – 10.500 особа.

„Програм „Прва шанса” подразумева стручну праксу код послодавца у трајању од три месеца након чега преко 85 одсто особа заснива радни однос код послодавца на годину дана. Послодавац има обавезу да лице задржи још 12 месеци у радном односу. С обзиром на то да је овај програм приправништва тек 2010. године тек ушао у фазу уговорне обавезе, за сада немамо податке колико је послодаваца задржало младе особе и након истека целог програма”, истиче наша саговорница.

----------------------------------------------

Стручна пракса без заснивања радног односа

С обзиром на то да су одређене професије, између осталих и просвета, здравство, правосуђе и социјална заштита, законом предвидели обавезност обављања приправничког стажа и полагања струковног испита, Национална служба за запошљавање је ове године покренула нов програм стручне праксе за младе до 30 година старости који предвиђа обављање стручне праксе у циљу оспособљавања лица за самосталан рад у струци, али – без заснивања радног односа. „У овај програм до данас су укључене 4.933 особе које уз стицање знања добијају и новчану подршку, која на месечном нивоу износи 10.000 динара за особе са средњом, 12.000 динара за лица са вишом и 14.000 динара за особе са високом стручном спремом. По истеку периода стручног оспособљавања, Национална служба сноси трошкове полагања стручног испита у висини једномесечне новчане помоћи”, објашњава Весна Фабиан.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.