Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Козник – град витезова

На пешачење уз стрму стазу, од неких 300 метара, која од последње тачке за прилаз аутомобилом води до средњевековног града Козник – била сам припремљена још у Александровцу. Износећи кратку историју старог града на међи Бруса и Александровца, директор Завичајног музеја Жупе Иван Брборић нагласио је да је за ово путешествије пожељна удобна обућа. Мислио је,наравно,на патике, а на шаљиву упадицу да сам баш спремила најтању и највишу штиклу, насмејао се, рекавши да је било и таквих случајева. О детаљима, наравно,није говорио. 

„Оно што данас може да се види јесу прилично очувани остаци из времена кнеза Лазара, који је често боравио на граду, о чему сведоче повеље које је потписивао. Козник је разрушен и доста оштећен деведесетих година 17. века. Обимнија истраживања и ископавања овог терена вршена су пре тридесетак година. Пронађени материјали налазе се у Крушевцу у Народном музеју и у Заводу за заштиту споменика културе у Краљеву, а један,мањи део и у Завичајном музеју Жупе.У туристичком смислу,Козник је интересантан зато што на њему,у сарадњи са општином Брус,организујемо предиван догађај – ’Козник – град витезова’, од 6. до 9. августа. Управо та манифестација нам је и помогла да скренемо пажњу јавности на овај предивни средњовековни град, а то доказује и податак да смо,после више од 30 година, добили средства од Министарства културе за наставак ископавања. Уосталом, сутра ћете на лицу места схватити зашто баш тамо”, рекао је на растанку Брборић, који је улогу водича на Кознику препустио Владимиру Рашковићу, директору локалне туристичке организације.

Новинара теренца ништа не сме изненадити – патике из пртљага, на крају, и добра кондиција дошла је до изражаја. Авантура звана Козник у почетку је личила на осматрање, кружну вожњу око града. У ствари, освајали смо огранке Копаоника како бисмо стигли на 922 метра надморске висине, вешто користећи сваки тренутак за фотографисање прелепе природе, наравно и Козника,са свих могућих страна. Зидине видљиве са различитих тачака довољно говоре о стратешком значају града, из кога су господари, између осталог, надгледали своје поседе у виноградарској Жупи. Ливада на крају сеоског пута кроз малињаке горње Жупе и једноставна дрвена капија – означили су да пешачко освајање Козника може да почне. Ногу пред ногу, метар по метар,и тако, веровали или не, неких десетак минута до уласка у град. На коју страну пре кренути – да ли до остатака највише куле, дрвених кола, трпезарије, бунара, остатака зидина које су опасивале град…

Први утисак о малој запуштености, изговорен гласно, Рашковићу као да је добродошао да у танчине објасни како ствари стоје. „Козник је један од средњовековних градова, подигнут на највећој надморској висини и одавде у правцу запада поглед пуца на Жељин, на истоку је Јастребац, северно је Гоч и Копаоник на југу. Званично, град ником није додељен на управљање и чување, мада је, пре извесног времена, основан међуопштински (Александровац и Брус) Одбор за обнову Козника, са првенственим циљем довођења струје и осветљавања, а, касније, и асфалтирања пута до подножја, паркинг...”, казао је Рашковић. Док то не крене са мртве тачке, групе младих еколога, планинара, сада културних и туристичких радника – настављају, колико је у њиховој моћи, да долазе на Козник, крче коров, све зарад личног задовољства, очувања и оживљавања града. Из једне од таквих „акција”, пре две године, настала је сјајна идеја да на овом месту организују манифестацију „Козник – град витезова”, односно приказ правог средњовековног амбијента и,на тај начин,отпочну промоцију Козника као културног и туристичког драгуља овог краја. Велики напредак је и то што сада имају и подршку локалних власти, можда и због тога што окупљање на Кознику дође као добра увертира за обележавање славе Козника – Светог Пантелејмона, у уторак 9. августа.

-------------------------------------------------------

Руски витезови фасцинирани положајем

Два дана пре манифестације,уз велику подршку пријатеља, заљубљеника у Козник и великог броја волонтера – све удесе, а за то упосле теренска возила и руке,како би до врха допремили све што је потребно за тродневно дружење. Подразумева се и послужење за учеснике и госте,који,на њихово нескривено задовољство,долазе у све већем броју. Највећа радост им је безбедност, а потом и одушевљење на лицима посетилаца, попут оног које су видели у месецу мају, када су им на Кознику у гостима били руски витезови, фасцинирани положајеми изгледом града...

------------------------------------------------------------------

Ковани новац уместо улазница

Средњовековна прича почиње на улазу у подножју – куповином улазница, односно кованог новца (златника по цени од 200 динара и сребрњаказа 100 динара) од костимираних стражара. На врху,у постојећи простор уклапа се ковачница, кнежева дворана оплемењена трофејима,дивљачи и богатом средњевековном трпезом. Присуство витезова, соколара, властеле и још много обележја средњег века, када је Козник био живи град,као и наступи народних група, позоришна представа, такмичење у спремању ловачког гулаша, ликовна колонија под називом „Кознику у походе” – само су део тродневног програма. У вечерњим сатима заложи се ватра, а уместо струје (које нема), упале се бакље – тако да целокупан утисак буде посебан...

-------------------------------------------------------------------

Вода из бунара

У унутрашњост највише куле не може се ући јер нема пролаза, а Рашковић каже да се у њу, у ствари, улазило степеницама, које су порушене, тако да у неком периоду планирају да их поново поставе. Ту је и пет бунара,који се у време манифестације користе за приказивањеначинана који се вода некад вадила из њих. Дубоки су око десет метара и у њима има воде,што су еколози,игром случаја и из само њима знаних разлога, једном и проверавали.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.