Петак, 07.10.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Црногорски ђаци без највећих писаца

Борислав Пекић, Михаило Лалић и Данило Киш

Подгорица – Писци који су раније у црногорским школама изучавани у оквиру наставног предмета српски језик и књижевност, сада су у новом наставном предмету црногорски језик и књижевност потпуно занемарени или се појављују спорадично. Професор књижевности Босиљка Томић изјавила је Танјугу да је у програму за основну школу и гимназију, за наставни предмет црногорски језик и књижевност, дошло до масовног изостављања писаца добитника „Његошеве награде”. „Десанка Максимовић,добитница „Његошеве награде” 1984. године, у наставном програму за основну школу заступљена је само два пута, у петом и осмом разреду, а раније је њено дело било заступљено у свим разредима, почев од првог”, навела је Томић.

Према њеним речима, у наставном програму за основну школу у Црној Гори више нема Михаила Лалића, Оскара Давича, Борислава Пекића, Добрице Ћосића и Матије Бећковића. „Неки од њих, попут Бећковића, нису уврштени ни у наставни програм за гимназију”, казала је Томић.

Она је навела да су у наставном програму за основну школу изостављени многи писци из Србије на чијим делима су се, до сада, образовале генерације црногорских ученика. „У првом разреду више нема Јована Јовановића Змаја и његове песме „Мати”, Десанке Максимовић „Хвалисави зечеви” и „Бајка о лабуду”, Мире Алечковић „Ветар сејач”, Стевана Раичковића „Цртанка”, навела је Томић.

Према њеним речима, у програму за други разред више нема Јована Јовановића Змаја, Мире Алечковић, Добрице Ерића и Доситеја Обрадовића. „У трећем разреду више нема песама Бранка Радичевића, Јована Јовановића Змаја, Војислава Илића, Десанке Максимовић, Душана Радовића, Бранислава Црнчевића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића и Милована Данојлића”, рекла је Томић.

Она је указала и да у програму за четврти разред више нема песама Војислава Илића, Стевана Раичковића, Добрице Ерић и Јанка Веселиновића.

Томић је додала да у петом разреду више нема песме „Ђачки растанак” Бранка Радичевић, нити песме „Дечак и пас” Данила Киша. „У преосталим разредима основне школе више нема Милана Ракића и његове песме „Симонида”, Владислава Петковића Диса, Симе Пандуровића, Милутина Бојића и његове „Плаве гробнице”, Јанка Веселиновића„Хајдук Станко”, Ђуре Јакшића, Милоша Црњанског „Ламент над Београдом”, навела је она.

Томић је казала да је и избор из народне поезије оскудан и недовољан. „Када се све сагледа, очигледно је да је програм за наставни предмет црногорски језик и књижевност планиран тако да са традицијом школства у Црној Гори нема ништа заједничко, са јединим циљем стварања новог Црногорца”, закључила је Томић.

--------------------------------------------------------------

Ни њихови укућани не знају да су књижевници

Никшић –У црногорским школама, по нечијем диктату, а није тешко открити чијем, извршена је „хируршка интервенција”,којом су одстрањени из наставног програма готово сви писци који бар мало „дишу српски”, па чак и добитници „Његошеве награде”.

Овим речима за „Политику” о црногорском језику и наставном програму у школама говори Светозар Ћираковић,професор српског језика и књижевности,који је радио некад у никшићкојГимназији, алије пре готово седам година остао без посла,са још својих 26 колега.Они су први у Црној Гори наслутили шта ће се догодити са српским језиком, наставним плановима и програмима,дигли су глас,протестовали и –остали без посла.

–Имао сам прилику да погледам уџбенике матерњег језика. Тамо влада прави хаос.Не само што у њима има много материјалних грешака,већ су заступљени неки тобож писци који то ничим нису заслужили,осим трабуњањем на све што је српско, каже Ћираковић, и подсећа да већ четврту годину за редом предаје српски језик и књижевност у Албанији.Каква би то била настава матерњег када не бих предавао Светог Саву, Његоша, Андрића,Доситеја Обрадовића, Бранка Ћопића, Десанку Максимовић,Мешу Селимовића,Лалића, Шантића,Киша, Пекића... То би био узалудан рад, пуст и празан. Од њега би се стидио сваки поштени човек, који је прочитао било шта од овихписаца.У наставном програму за средње школе хаос је још већи. Урађени су програми за тотално расрбљавање,по дукљанској идеологији о стварању новог човека још пре седам година. То се најбоље може урадити преко образовног система, нагласио је Ћираковић.

Веселин Матовић, такођепрофесор српског језика и књижевности,објашњавада је у новом програму запредмет црногорски језик и књижевност предвиђено да се настава књижевности изводи за све ученике,без обзира на њихову националну, верску и језичку припадност.Писци су наводно биранипо квалитету њихових дела, а заправо је укљученамаса потпуно анонимних писацаиз Црне Горе, којима вероватно ни укућани не знају да су књижевници.Очигледно,једини критеријуми састављача ових програма били суидеолошка опредељеност и политичка припадност писаца које су одабрали.С друге стране,извршена је радикална редукција српских писаца и српске књижевности. Рецимо,заобиђена је целокупна српска средњовековна књижевност.

– Ни једном речју нису поменути Свети Сава, Теодосије, Доментијан, Стефан Лазаревић, Јефимија…Заправо, српска књижевност по састављачима програма почиње од Доситеја Обрадовића. Заобиђена је целокупна српска народна поезија, нема ни косовског, ни покосовског циклуса, наглашаванаш саговорник и подсећа:

– Када је реч о програму за основне школе, 68 текстова, потписују писци из Црне Горе.Само 32 текста потписују познати српски писци –Његош, Марко Миљанов,Стјепан Митров Љубиша,Пекић... Уочљиво је да у програмима за средњу школу нема МиодрагаПавловића, Матије Бећковића, који су до сада имали места у школама.Нема ни једног савременог писцакоји себе види у контексту српске културе–Жарка Команина,Ранка Јововића, Миодрага Шћепановића, Мија Ћупића... Веома скромно су заступљени српски писци, као што су ДесанкаМаксимовић, Миодраг Булатовић, Добрица Ћосић,али зато има Бранка Бањевића и других црногорских писаца.Ако у наставном програму нема Светог Саве, онда нема ни темеља српског језика, закључује Матовић.

Р. Вукићевић

-----------------------------------------------------------

Нове школе за новог човека”

– Прича о језику у Црној Гори подсећа на изјаву министра образовања од пре неколико година: „Треба отворити нове школе за новог човека”.На сцени је ново читање Његоша, Библије... Не сме бити извора креативности и стваралаштва, већ извора једноличностии безосећајности за личну одговорност. У том смислу прави се целокупни школски систем и школски програми као део тог система. Све то подвргнуто је строгој цензури да би се код човека развила аутоцензура и преплашеност. Ствар је у томе да школство не треба да образује слободног човека. Међутим, развијање провинцијске свести је антиевропски приступ образовању, рекао је Миодраг Тодоровић, бивши професор филозофије у никшићкој Гимназији. Он је пре седам година остао без посла, солидаришући се са колегама професорима српског језика и књижевности. Данас је протојереј у Епархији будимљанско-никшићкој.

-----------------------------------------------------------

Ко то беше?

У првом и другом разреду основних школа у Црној Гори, ђаци ће учити из књига о познатим, али и широј јавности непознатим писцима. Између осталих, то су: Ела Пероци, Сунчана Шкриљевић, Патриша Анталовић, Кемал Цоцо, Слободан Вукановић, Ратко Зврко, Драган Радуловић, Душан Ђуричић, Миленко Ратковић, Шимо Ешић, Ју Сун Ђин, Јово Кнежевић, Ениша Османчев Ћурић, Исмет Бекић, Спасоје Лабудовић, Вук Минић...

У средњим школама у уџбеницима је највише страних писаца, а има и црногорских – Јеврем Брковић, Људевит Паскалић, Сретен Перовић, Мирко Ковач, Вељко Радовић ...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.