недеља, 16.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
четвртак, 25.08.2011. у 14:00

Мистерија око Срба ухапшених у Триполију

Мистерија око идентитета петорице Срба, које су снаге либијских побуњеника заробиле у среду, под сумњом да су снајперисти, плаћеници Муамера Гадафија, није решена ни јуче.

Штуре информације побуњеника кажу да се заробљеници налазе у импровизованом затвору на аеродрому у Триполију.

У откривање њиховог идентитета укључен је врх српске дипломатије, потврдио је министар спољњих послова Вук Јеремић, истичући да амбасада у Либији покушава да добије што више информација.

Јеремић је истакао да је у Триполију ситуација флуидна и тешка и рекао да се чини све што је у нашој моћи да се утврди идентитет и истина када је реч о српским заробљеницима.

Из Министарства спољних послова потврдили су за „Политику” да наша амбасада у Либији нема никакве званичне информације о томе да су петорица наших грађана ухапшени у Триполију

Заплет о улози „српских плаћеника” у либијском паклу настао је после вести агенције Франс-прес, која је пренела изјаву либијског побуњеника Ахмеда Мехдија, како су побуњеничке снаге, у покушају да обезбеде пут који води од престонице до међународног аеродрома, заробиле и петорицу Срба.

Он је рекао да новинари не могу да виде заробљенике док „истрага не буде завршена” и додао да побуњеници проверавају са компанијом за коју су мушкарци рекли да раде да ли су они њени радници или „прогадафијеви снајперисти”.

Током јучерашњег дана није било информација о компанији у којој су наводно ангажовани заробљени Срби, нити су се представници њихових породица јављали властима Србије, како би сазнали за судбину својих најближих – што је додатно повећало конфузију око приче о „српским снајперистима”.

Током петомесечног грађанског рата у Либији и ваздушне кампање НАТО, светске агенције су често спекулисале са тезом да је Муамер Гадафи ангажовао плаћенике као појачања својих регуларних снага, махом из афричких земаља, али је и Балкан помињан као омиљени регрутни центар за „псе рата”.  

Јеремић зато није пропустио да одбаци сваку евентуалну везу петорице заробљеника са државом, војском или безбедносним службама, наглашавајући да су заробљени Срби у потпуно приватном капацитету и да немају никакве везе са властима Србије или РС.  

Министар одбране Драган Шутановац је на почетку либијског конфликта, такође, морао да демантује спекулације око учешћа српских војника у либијском конфликту на пуковниковој страни. После увођења зоне забрањеног лета изнад Либије, у марту, престало се са полемикама о евентуалном ангажману српских пилота у Гадафијевим ваздушним снагама.

Остало је недоречено да ли су, у сопственом аранжману, пензионисани војници и авантуристи, са искуством из грађанских ратова у СФРЈ, одлазили у „ратничке тезге” по либијској пустињи.

Амерички магазин „Тајм” цитира једног неименованог пензионисаног генерала бивше ЈНА. Описан као дугогодишњи Гадафијев саветник, генерал је напустио пуковника пре пет дана, када је постало очигледно да ће побуњеници победити у борбама за Триполи: „Тамо је владао хаос. Цео систем се једноставно распао. Знао сам да ће се то догодити. Четири седмице нисам разговарао са Гадафијем. Није желео да ме саслуша. Не можете се борити против НАТО и бити тврдоглави лудак као тај човек.”

Анонимни генерал је, према „Тајму”, у Триполију живео неколико година и имао своју компанију. Гадафија је описао као „будалу” и упоредио га са Слободаном Милошевићем.

Блиске везе са пуковниковим режимом активно је одржавао и службени Загреб, што је пре неколико дана потврдио бивши хрватски председник Стипе Месић, откривајући да га је усред уличних борби у Триполију, телефоном лично позвао Гадафи.

Тако је у причу о плаћеницима у Либији убачен и „хрватски елемент”, преко ветерана хрватске војске из рата у Босни, извесног Марија, који је такође напустио Гадафијеву војску пре десетак дана.

Овај артиљерац, такође, за „Тајм”, тврди да је то учинио након што је од пријатеља у либијској војсци сазнао да ће се све брзо завршити, јер је све већ договорено.

Марио је био заповедник јединице коју су чинили војници из Чада и са југа Либије, а према његовим речима, Гадафијеве снаге биле су недисциплиноване што се показало као велики проблем када је НАТО започео ваздушне нападе.

„Дисциплина је била лоша и они су били сувише глупи да би било шта научили. Друга страна била је подједнако лоша, ако не и гора. Гадафи би их разбио да се НАТО није умешао”, рекао је хрватски ветеран, посведочивши да је Гадафи ангажовао неколико ветерана југословенских ратова, углавном Срба, који су му помагали да одбрани Триполи, али да су они један за другим напуштали његове снаге.

То да ће генерал ЈНА и плаћеник Марио, као и још много сличних ликова, постати терет и Београду и Загребу приликом успостављања односа са новим либијским властима, потврђује и чланица Националног прелазног савета Либије Фатима Махмуд, која је за хрватски „Вечерњи лист” изјавила да би Гадафи могао да тражи политички азил у пет држава са којима до данас има добар однос. То су Чад, Алжир, Венецуела, Хрватска и – Србија.

А. Апостоловски

----------------------------------------------

Влада Србије ће признатиПрелазни национални савет Либије

Влада Србије усвојила је јуче закључак о потреби признавања Прелазног националног савета као легитимног представника либијског народа, преноси Бета.

Прелазни национални савет, који окупља побуњенике у Либији, од почетка седмице признао је већи број држава у свету као легитимног представника либијског народа. Од земаља у региону јуче је то учинила Босна и Херцеговина.

Либијски побуњеници у недељу су ушли у Триполи и заузели већи део тог града.

Још се не зна где се налази либијски лидер пуковник Муамер Гадафи који се почетком седмице огласио за телевизију која му је лојална да је одустајање у борби за Триполи било „тактички потез”.

Коментари0
08116
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља