Субота, 18.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како су Београд и Тито дочекивали несврстане?

Београд се спрема за састанак несврстаних, почетком наредне седмице, а пре пет деценија, главни град тадашње Федеративне Народне Републике Југославије, дочекао је и угостио, у атмосфери пуној ентузијазма, шефове земаља трећег света на првом Самиту несврстаних.

Главни град Србије и некадашње ФНРЈ данима се припремао за дочек делегација шефова држава и влада 24 земље учеснице, али и око 850 новинара из целог света, којима су обезбеђени, за то време, најсавременији уређаји и услови за рад.

Текстови о Београдској конференцији ванблоковских земаља, од 1. до 6. септембра 1961. године, писани бираним речима и у духу тадашње државне политике, данима нису силазили са наслових страна штампаних медија, а дан уочи Самита „Политика” је опширно известила и о припремама Београда за дочек високих делегација.

„Београд, град домаћин Конференције ванблоковских земаља, спреман је за почетак великог догађаја. Само два дана су остала до тренутка када ће шефови држава и чланови њихових делегација сести за конференцијиски сто”, најавио је престижни дневни лист ФНРЈ.

У броју објављеном 30. августа писало је и да ће „када буду пролазили кроз густ дрворед, који с обе стране наткриљује асфалтну траку која спаја аеродром са главним градом, шефови држава и чланови делегација бити срдачно поздрављени”.

На уласку у Земун значајне госте дочекале су заставе, а према писању „Политике” на улазу у град био је, на неколико језика, исписан и незванични мото конференције - „сви људи света хоће мир”.

Госте из иностранства, уз све државне почасти, дочекивао је председник Југославије Јосип Броз Тито, а после уобичајеног церемонијалног интонирања државних химни и смотре почасног гардијског батаљона лидери земаља трећег света одвезли би се у своје резиденције пролазећи кроз улице Београда, где их је мноштво света поздрављало.

Престоница је за ту прилику посебно осветљена, како би гостима показала своје најлепше лице, а Улица кнеза Милоша украшена је грбовима земаља учесница.

„На великом улазном порталу на мостарској петљи стајао амблем београдске конференције висок 15 метара”, забележила је „Политика”. На Дедињској звезди био је постављен триангл, симбол основних идеја конференције - мир, независност и равноправна међународна сарадња.

Сви ти детаљи, према оцени тадашњих медија, дали су достојанствен и величанствен изглед граду домаћину.

У част одржавања Конференције „Политика” је најављивала и отварање новог Парка пријатељства на Новом Београду, на ушћу Саве у Дунав, који је замишљен као симбол пријатељства међу народима, а очекивало се да ће шефови држава засадити платане у дугом низу који ће чинити алеју мира.

Тих првих септембарскх дана 1961. године, током трајања Самита, и Калемегдан је био ноћу осветљен, како би гости у потпуности уживали у силуетама древне београдске тврђаве.

У Пионирском парку, преко пута тадашње Савезне Народне скупштине, а данас Дома Народне скупштине, у којој се одржавала Конференција, уређена је „алеја нација”. На паноима дуж алеје исписани су били подаци и инфромрације о земљама учесницама.

Првог дана шестодневне Конференције грађани су стајали у шпалиру дугом неколико километара и простор преко пута зграде Савезне Народне скупштине био је испуњен до последњег места.

О доласку Тита на конференцију писало се са посебном пажњом: „Петнаест минута пре 12 часова, из Улице Милоша Великог, чији су тротоари били препуни света, допрло је снажно клицање народа. Тренутак касније, као да излазе из живог шпалира, на Булевару Револуције појавила су се кола председника Републике, праћена моторциклистима. У колима са председником била је и његова супруга.„

Домаћи медији су тада писали да ће одлуке донете у Београду утицати на побољшање прилика у свету, а Титов говор са Конференције до детаља је пренет читаоцима, укључујући и уводни поздрав: „Уважени шефови и представници држава и влада, господо, дозволите ми да вас у име владе и народа Југославније најтоплије поздравим...„

Такође, о значају првог Самита несврстаних за тадашњу Југославију сведочи и објава дневног реда Конференције - на насловници „Политике”.

Лидери Покрета несврстаних заседали су за великим округлим столом смештеним у дворани Савезног извршног већа Савезне Народне скупштине, а свако место било је означено таблицом са именом земље за коју је предвиђено.

Рад конференције превођен је истовремено на четири службена језика: енглески, француски, шпански и арапски, а за време Самита изашло је неколико бројева специјалног часописа „Београдска конференција”.

Првог дана Тито је у здању на Тргу Николе Пашића приредио свечани ручак у част шефова и делгација земаља учесница, с којима се, на маргимама Конференције, састајао и разматрао актуелне политичке теме.

Прва дама тадашње Југославије Јованка Броз „дружила” се са супругама учесника Конференције, а на дан њеног почетка примила је и сестре председника САД Џона Кенедија, које су у то време, као туристи, боравиле у Југославији.

Лидери афро-азијских земаља имали су и „ретке прилике за предах” - Тито и његова супруга су у Хотелу „Метропол” приредили свечани пријем, са око 2.000 званица, и „излет” до Петроварадинске тврђаве, где је изведен, за то време, импресивни ватромет.

У време одржавања Самита мислило се и на представнике „седме силе”, који су на распологању имали Центар за штампу у згради Дома синдиката, на тадашњем Тргу Меркса и Енгелса, а сада Николе Пашића, са тада најмодернијим техничким уређајима.

У пет сала страни и домаћи извештачи пратили су на телевизијским екранима рад Конференције, могли су да користе 30 телефонских кабина из којих су обављали међународне и унутрашње разговоре, као и 33 телепринтера и уређаја за радио оператере.

Центар је имао и фото-службу, у холу су били смештени Информациони бирои и бирои путничких агенција и пошта, а свакодневно је добијао и билтене са најновијим вестима у вези са конференцијом и то и на енглеском и француском језику.

„Зграда Дома синдиката у време одржавања конференције биће један посебан град. То ће бити права кошница у који ће радити 850 домаћих и страних новинара. Овде неће престатати чак ни ноћу да раде телепринтери, писаће машине, телекси, а звоно телефона одзвањаће до дубоко у ноћ”, описивала је „Политика” у каквим ће условима медији радити тих дана.

Новинари су имали на располагању и своју посебну такси станицу, а за њихово становање биле су уређене две посебне зграде, са телефонима и осталим комфором, у Цвијићевој и Рузвелтовој улици.

Еуфорија око Конференције није јењавала ни по њеном завршетку. Медији су писали о срдачном испраћају шефова ванблоковских држава на аеродрому, а тадашња јавност била је сведок загрљају на растанку Тита и председника Уједињене Арапске Републике Гамала Абдел Насера.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.