Среда, 22.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Свилен гајтан на крају рата

У време кад се у Јајцу припремало Друго заседање Авноја: за утакмицу БСК – СК 1913, 16. новембра 1943, продато је 15.000 карата Фото из збирке Лидије Симић

Шестог априла 1941, уочи самог почетка првенства државе у фудбалу, Немачка се са својим савезницима обрушила на нашу земљу. За само 12 дана збрисала је Краљевину Југославију с лица земље.

За разлику од оног претходног рата војска није стигла да се повуче из земље, па је положила оружје. На сигурном су, у иностранству, били само краљ, влада и политичари.

Спортски клубови су, за разлику од Првог светског рата, наставили са радом под окупацијом. Месец дана после капитулације у Београду је одиграна прва фудбалска утакмица. Састали су се БСК и Југославија (после неколико месеци је неодговарајуће име променила у неутрално: Спорт клуб 1913).

Неспремни играчи нису приказали богзна какву игру, али је утакмица била изузетно узбудљива. „Црвени” су повели с 3:0, „плави” су изједначили, али је ипак победила Југославија.

Утакмица је одиграна 18. маја 1941. на стадиону БСК-а, који је за разлику од Југославијиног, био готово неоштећен у бомбардовању. „Игру је посматрало”, како је известило „ Ново време”, главни српски лист за време Другог светског рата, „неколико хиљаду људи, међу којима и доста немачких официра и војника.” Стрелци су били: Стевков у 12, Петровић у 2о, Савић у 42, Ваљаревић у 64, Божовић у 66, Спасојевић у 68. и Дифранко у 79, а судио је др Лалић.

За БСК су играли: Мркушић – Стојиљковић (Ј. Николић), Шијачић – Манола, Драгићевић, Јовановић – Глишовић, Ваљаревић, Божовић, М. Николић (Спасојевић) и Хорватиновић, а за Југославију: Ловрић – Анђелковић, Шплајт – Дифранко, Броћић, Ћирић – Савић, Атанацковић, Петровић, Дреновац и Стевков.

Двадесетог октобра 1944. Београд је видео Немцима леђа. Два месеца после тога БСК се први пут помиње у штампи – заказао је клупску конференцију за 21. децембар (случајно или не тек тог дана је прослављан Стаљинов рођендан) „ради избора радног одбора клуба”.

Да се спрема свилен гајтан било је јасно после уводника секретара Централног комитета Савеза комунистичке омладине Југославије (Ској) Рата Дугоњића, предратног првотимца прволигаша Славије из Сарајева, који је под насловом „Омладина пред новим спортским задацима” објављеног у „Борби”, званичном листу Комунистичке партије Југославије, 9. јануара 1945:

„Један од водећих београдских клубова сазвао је конференцију на којој је, према записнику, било „много” чланова. Та конференција је требала да нађе нове путеве којим би организација пошла, да извуче поуке из нимало часних искустава старе прошлости тога клуба. Али тога није било. Сав посао завршен је за непуних двадесет минута, у току којих је од старих чланова управе изабран нови одбор. (Додуше, у њега није могао да уђе стари ппретседник – шеф специјалне полиције.) Ни речи није било о томе да је клубу организација Тот изградила игралиште, да је скоро половица играча првог тима била у служби специјалне полиције и да су на њиховој души многе жртве у Јајинцима.”

Дугоњићу није било важно да обелодани на који клуб мисли. Ионако је све стрпао у исти кош:

„Ни остали клубови, који су дјеловали за вријеме окупације, нарочито „водећи”, нису изгледа успјели да извуку никакве поуке из свог досадашњег рада. Ниједна конференција тих „водећих” клубова не разликује се од ове која је споменута”.

А ево и пресуде:

„Зато се, као једна од првих дужности, пред све поштене спортисте поставља задатак да рашчисте са свим оним што је служило окупатору, да очисте из организације и са водећих мјеста у спорту све што је шпекулантско и што би унијело у нови спортски живот своје мрачне планове и рачуне, мијесто залагања за његов здрав развој. Не смије се допустити обнављање и живот спортских и ма којих других организација које су шириле шовинизам и мржњу међу омладином наших народа, које су своје снаге стављале у службу окупатору и његовим слугама.”

Сутра: Клуб без играча

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.