Четвртак, 30.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Тесла (ни)је одбио Нобела

Илустрација Новица Коцић

У прошлом броју НИТ-a побројана су дела за које су други добилиНобеловунаграду, иако их јеНиколаТесла раније замислио и описао. Награђен је, чак, Гуљермо Маркониза дело које је касније, судским путем, приписано „личком генију”.

Мало је, међутим, познато да је агенција Ројтерс објавила одлуку Нобеловог комитета да се великан српског рода1915, ипак,нађе међу добитницима. Шта се потом догодило?

Шестог новембра „Њујорк тајмс” је, на основу извештаја агенције Ројтерс из Лондона, објавио да ће Нобелову награду за физику те године поделити Никола Тесла и Томас Едисон. Следећег данасепојавиоразговор с нашим научником, у коме он наводи да још није званично обавештен. Исту вест су пренели и „Личерари дајџест” и „Илектрикал ворлд”.

Међутим, 14. новембра Ројтерс је, без икаквог објашњења, обелоданио обавештење Нобеловог комитета по коме се Нобелова награда додељује оцу и сину, Вилијаму Хенрију Брагу и Лоренсу Брагу. Нобелова фондација је одбила да пружи разлоге за промену одлуке, али такође није одбацила гласине да је Никола Тесла одбио да подели награду са Томасом Едисоном.

Много година касније, пријатељ и биограф Кенет Свизи, потврдио једа се баш тако догодило када је Никола Тесла сазнао да одличјетреба да подели са Томасом Едисоном. Међусобна нетрпељивост била је свима позната, а кулминирала је утакозваном ратуструја, што подупире тврдњу Кенета Свизија. Занимљиво је да је Гуљермо Маркони награђен 1909. године – за проналазак радија! Упркос чињеници да је надлежан амерички суд 1943.патентна права доделио нашем славном великану, Нобелова фондација никада није преиспитала своју првобитну одлуку.

Необично је да је Томас Едисон, неколико година после „рата струја”, патентирао „електричну столицу”, засновану на патенту Николе Тесле занаизменичнуструјуи изум продао тада чувеном затвору „Синг синг”!

Нобелов комитет није и једина институција у свету која смишљено занемарује допринос Николе Тесленауци. Постоје мишљења да је Смитсонијенинститут за науку једна од таквих организација. По неким америчким ауторима,кустоси музеја, у суштини, све заслуге за настанак светског електросистема приписују Томасу Едисону, као што Марконију приписују проналазак радија.

У питању је очигледно извртање историјских чињеница. Многи посетиоци супротестовали против оваквог скрнављења истине. У интервјуу датом америчком недељнику, један од директора, Бернард Фин, морао је и сам да одговори на такве оптужбе:

„Познајем једног од њих, Џона Вагнера, учитеља из Мичигена који је постигао изванредан успех у популаризацији Теслиног дела код својих студената. Пре неколико година, отац једног од студената је извајао Теслину бисту коју је школа понудила Смитсонијену као стални експонат. На несрећу, део наше политике је да се излажу само бисте сачињене за живота научника.”

У међувремену сукопије бисте које је урадио Вагнерпостављене у његовој школи и на неколико других места у Америци.

Вагнер има свој веб-сајт на коме наставља да промовише идеју о бисти. Он инсистира да изложимо више материјала о Тесли и оптужује нас да Теслу занемарујемо (обично у корист Едисона) у нашој садашњој поставци.

Истина је да ми већ више година планирамо једну нову поставку о Тесли. Будућида нам за то недостају одговарајући објекти, тражили смо помоћ Теслиног музеја у Београду и започели разговоре о једном заједничком подухвату да би Тесла био достојно представљен у Смитсонијену. Неко време, због ситуације у тадашњој Југославији, сарадња је била прекинута, али сада поново радимо на томе и већ смо у поодмаклим договорима са садашњим директором музеја, господином Владимиром Јеленковићем.

Вагнер погрешно тумачи и једну нашу изложбу посвећену Едисону. Он, наиме, пропушта да наведе да смо тада јасно приказали да је проучавање муња имало пресудан утицај на настанак великих електрана, као што је она на Нијагари. На изложби се налазила и једна плочица са генератора на којој се наводи (као и на свим другим генераторима на Нијагари) име проналазача, Николе Тесле, и почетак рада електране. Овај приказ, са описом Теслиног доприноса, може се видети на нашем сајту: http://americanhistory.si.edu/lighting.

У посебној поставци, под називом „Доба информација”, Тесла се налази заједно са Марконијем, Де Форестом и другима. Свако је представљен својим доприносом. Ни тада нисмо поседовали ниједан Теслин уређај, па смо његов рад представили фотографијом Ворденклиф торња.”

-----------------------------------------------------------

Ноле: Ко га је убио?

Новак Ђоковић, први рекет света, уме да се радује када добија мечеве и да тугује када их губи, али по свему другом није типичан тенисер – чита књиге, воли оперу и на свом блогу се забавља шалама на свој и туђ рачун.

Када пође на нови турнир, међу рекетима су увек и два-три књижевна дела која ће читати у паузама између мечева. Нису то кримићи и љубићи за пуко опуштање, већ штиво које ће му помоћу да притегне неке друге жице, каквих нема на свом рекету. Тако је рано открио Николу Теслу и на својеврстан начин га претворио у свог сталног пријатеља и сабеседника.

Да ли се и ових дана друже? У недавном интервјуу „Санди тајмсу” наш тенисер је то поменуо:

„Тренутно читам једну велику књигу о Николи Тесли – човеку који је пре сто година пронашао све што је важно у области електрицитета. Отрован је”, каже Ноле, „у Америци, у Чикагу, у хотелској соби. Био је близу да доврши пројекат, једног од најмоћнијих оружја у историји цивилизације, а они су га предухитрили, отровали и однели сва документа. И дан-данас се овај догађај скрива, као ствар од посебног интереса за безбедност земље.”

„Тесла?”

„Да, Н-и-к-о-л-а Т-е-с-л-а. Наш национални аеродром у Београду добио је име по њему; он је наш најпоштованији човек у историји, али је живео и радио у Америци. Тих дана је такође био близу проналаска бежичног преноса енергије, ипак, мало људи зна ко је био Тесла. Управо сам почео да читам књигу и тек улазим у читаву причу. Заиста ме интересује ко га је убио и зашто.”

(Из додатка НИТ - број 4)

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.