Субота, 27.11.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Како да општинска имовина прави паре

Саша Пауновић

Да би локална самоуправа уступила, рецимо, просторије удружењу инвалида, потребна јој је сагласност Републичке дирекције за имовину, коју чекамо две до три године. Исти је поступак када месна заједница хоће да изда локал приватнику који би да отвори продавницу у селу. Без одобрења Дирекције он не може да се усели, а да којим случајем месна заједница самоиницијативно склопи уговор и почне да му наплаћује кирију, то се третира као кривично дело. За све то време мештани немају где да се снабдевају. Овако су општине и градови у Србији живели у последњих петнаест година од када је подржављена целокупна имовина, каже Саша Пауновић, председник општине Параћин и Сталне конференције градова и општина.

Усвајањем закона о јавној својини, односно стицањем власништва на непокретностима, локалне самоуправе ће према његовим речима имати одрешене руке при одлучивању. На њима је да изаберу да ли ће, на пример, неку зграду продати, изнајмити или заложити као хипотеку. Моћи  ће, такође, да финансирају разне пројекте без оптерећивања сопственог буџета, узимајући кредите, емитујући муниципалне обвезнице и улазећи у партнерства са приватним сектором. Овим законом је уведена и могућеност заједничких улагања различитих нивоа власти уз расподелу прихода сагласно висини улагања.

Због неефикасности и немогућности слободног расплагања имовином општине и градови према рачуници Центра за високе економске студије при Економском факултету у Београду, за десет година су изгубиле је 1,3 милијарде евра или 103 милиона евра годишње.

Да је висок степен централизације био непремостива препрека општинама у спровођењу и најједноставнијих одлука слаже се и Виолета Јовановић, извршна директорка Националне алијансе за локални економски развој.

– Новим законом о јавној својини држава коначно ствара једнаке услове за све. Моћи ће тачно да се види ко је више, а ко мање способан у вођењу општина и градова. После много година овај закон даје могућност да се располаже и управља имовином на локалном нивоу, па би тако општине и градови требало да постану добри и поуздани партнери привреди и инвеститорима. Потенцијалним улагачима ће пружит већу правну сигурност – наводи Јовановићева.

Она подсећа да су локалне самоуправе изгубиле стотине милиона евра инвестиција због државне својине на средствима која користе и због тога што су за сваки корак морале да питају државне институције.

– Ово питање се односи на имовину на подручју општине, али често и на кључне надлежности за одржавање и унапређење локалне инфраструктуре, што умногоме успорава и поскупљује систем функционисања јавне управе – додаје Јовановићева.

Саша Пауновић истиче да је добро што је пренос јавне својине на друге облике власти могућ само уз сагласност оснивача. Многе локалне самоуправе су, како објашњава, јавним комуналним предузећима дозвољавале да се упишу као корисници паркова, зелених површина или земљишта. Зато је добро што пренос не иде директно са државе, каже он, јер би комунална предузећа стицала својину над парковима, а они припадају граду и његовим грађанима.

Овај закон је уједно и снажна полуга у реструктурирању јавног сектора. Зато што ће јавна предузећа морати да објасне свом оснивачу коју имовину и за шта користие, а не да се упишу по аутоматизму на све што тренутно користе. Тиме ће се ослободити имовине која ће моћи да се користи у друге сврхе. Јавно предузеће ће  слободно моћи да располажу грађевинским земљиштем, уколико му је оно унето у капитал. Али да би га отуђили или дали у закуп морају имати саглласност оснивача.

 Рокови за укњижбу власништва су померени са првобитних годину дана на три година, после којег се уписује репиблика. С тим што покрајина, локална самоуптава или јавно предузеће имају након тога доадтни рок од седам година укњиже. Ако се ни тада не упишу као власници непокретности коју су користили Република постаје дефинитивни и трајни власник.

М. Авакумовић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.