Среда, 01.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Симовић: У атентат на Ђинђића умешани су и људи који нису на оптужници

Милош Симовић, припадник "земунског клана"

Милош Симовић, припадник „земунског клана” изјавио је јуче у Специјалном суду у Београду да постоје људи који су умешани у атентат на премијера Зорана Ђинђића, а чија имена нису на оптужници. Признајући да је и сам био део завере о убиству премијера, Симовић је рекао да је о политичкој позадини тог злочина као и о побуни Јединице за специјалне операције већ све рекао заменицима специјалног тужиоца и да ће о томе пред судом говорити зависно од развоја догађаја на суђењу.

„Сигуран сам да ће ускоро бити покренут поступак о политичкој позадини атентата и да ће се та енигма решити. Поред Милорада Улемека Легије и покојних Душана Спасојевића и Милета Луковића, још само мој брат Александар и ја знамо ко све стоји иза атентата на Ђинђића. О томе сам разговарао са тужилаштвом и сада је на држави да се суочи са истином. Ја сам ту и верујем да ће истина испливати”, казао је Симовић у поновљеном поступку за убиство Зорана Ђинђића.

Он је додао да зна да је било политичких опструкција да се обустави истрага убиства премијера, али да је, по његовој оцени, сада све познато тужилаштву и, како је рекао, „аутомобил је у њиховом дворишту” а држава треба да покаже да ли постоји независно или зависно судство. Казао је да његов брат није желео да говори о позадини атентата јер се плашио да не угрози његов живот, што је, како је додао, и било оправдано.

Симовић је своје излагање започео рекавши да жали због убиства премијера и да изјављује саучешће његовој мајци и породици.

„Дружио сам се са људима од којих су наручивана убиства и уживао сам њихово поверење. Убиство Зорана Ђинђића за мене је било обично убиство. Ја сам 2003. године имао 20 година и нисам знао шта значи реч Устав и шта је то рушење уставног поретка. Када је убиство Зорана Ђинђића наручено, имајући у виду од кога то потиче, сматрао сам да морам да испуним тај задатак и да ја ту не могу ништа да променим”, рекао је Симовић, прецизирајући да је „задатак” добио од Спасојевића. Он је објаснио да је његово задужење било да прати кретање премијера, обавештава Спасојевића и да његове задатке преноси другим људима.

„Ако бих сада говорио о томе детаљније, ускратио бих вам одговоре на многа питања о политичкој позадини атентата и о побуни ЈСО. Бесмислено је да сада разоткривам кривична дела која су ми стављена на терет. Тиме бих себе и своје ближње животно угрозио. Свој исказ ћу допунити у зависности од развоја овог поступка”, изјавио је Симовић, тражећи од суда да му, пре него што саопшти читаву одбрану, суд допусти суочење са сведоцима сарадницима Дејаном Миленковићем Багзијем и Љубишом Бухом.

Симовић је још додао да није тачан навод оптужнице да је он, на дан атентата, стајао код болнице „Рудо” и најављивао долазак колоне премијерових возила, али је рекао да ће о својој улози говорити касније у поступку.

Сретко Калинић, коме се, заједно са Симовићем поново суди за убиство Ђинђића, одбацио је све наводе оптужнице, тврдећи да нема никакве везе са тим атентатом.

„На дан 12. марта 2003. године био сам у стану у Улици војводе Степе 259, где сам живео са кумом Милетом Луковићем. Око 12.30 сати Луковић ме је позвао телефоном да дођем по њега и Звездана Јовановића у стан у Новом Београду. Кум је псовао и говорио да џукеле нису запалиле канцеларију и ћебе и да је Звездан звекнуо премијера”, испричао је Калинић, који је према оптужници, заједно са Луковићем, кружио аутомобилом око Владе Србије са задатком да помогну атентаторима у случају сукоба са полицијом.

Калинић је додао да је Звездан Јовановић, који је правноснажно осуђен као непосредни атентатор на премијера, преспавао ту ноћ у његовом стану.

„Када смо гледали снимке на телевизији и видели Јањушевића како улази у БМВ, рекао сам: ’Ево, жив је’, али је Звездан казао: ’Гарантујем ти да није жив’”.

Д. Чарнић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.