Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Манастир настао захваљујући заточеништву

Мало који манастир се обнавља на тако помпезан начин као Ђурђеви ступови. Својевремено су рекламе и билборди били на све стране, политичари, спортисти, глумци и певачи давали су и дају своје прилоге, у склопу акције „Обновимо себе – подигнимо Ступове”. Недавно је РТС је снимио спот за песму „Христос Воскресе” у којем су се чак ујединили фудбалери Партизана и Црвене звезде који су се раме уз раме појавили у споту.

Манастир Ђурђеви ступови сазидан је на брду у које је сваки дан гледао Стефан Немања док је био заточен у једној од пећина у близини града Рас. Стефан је без сагласности своје браће саградио манастир Светог Николе код Куршумлије а недалеко од њега и цркву посвећену Богородици, па су га браћа зато заточила. Будући велики жупан није у заточеништву пао у очај већ се за помоћ обратио Светом Ђорђу. Заточеништво је трајало релативно кратко јер су га ослободиле његове присталице. По неким изворима Немања је заточен 1165. године а на власт је дошао годину дана касније, а по другим је заточен 1167, а ослобођен 1168. Верујући да му је у ослобађању помогао Свети Ђорђе, Стефан Немања му је из захвалности подигао манастир Ђурђеви Ступови чија градња је завршена 1171. године, а црква је осликана четири године касније. Манастир је у средњем веку имао велики углед. Обимни радови на манастиру рађени су и за време краља Драгутина, последњег владара из лозе Немањића који је столовао у Расу. Северозападна улазна кула је у Драгутиново време претворена у цркву – капелу и тада је украшена фрескама. Саграђена је и нова трпезарија са кухињом, а колико је краљ Драгутин волео Ђурђеве Ступове види се и по томе што је тражио да му ту буде вечни дом. На жалост, гроб је опљачкан у 18. веку. Као и остали манастири овог краја и Ђурђеви Ступови рушени су после аустријско – турског рата. Део фресака је тада неповратно изгубљен…

Садашња слика потпуно другачија. У то смо се увериле на лицу места у друштву нашег домаћина, директора Туристичке организације Нови Пазар мр Јована Јошића.

Прво што привлачи пажњу на самом прилазу јесу камере постављене на све стране. Дошла и таква времена да се у мирно доба манастири обезбеђују камерама. У самом комплексу светске културне баштине тишина је била таква да је могла да се чује. Селе смо на оближњу клупу и ослушкивале. Тишину нису нарушили чак ни кораци јеремонаха Герасима, старешине манастира који нам се придружио. Понуђена нам је кафа и ракија која се прави од неких трава међу којима је и лековита анис биљка.

„Овај манастир је био напуштен у 17. веку и све до 2.000. године овде није било монаха,” почео је причу јеремонах Герасим.

А онда му је зазвонио мобилни? Јавио се и отишао да разговара. Вратио се после неколико минута и наставио:

„Прво су овде дошла тројица монаха из Сопоћана и Црне Реке. Данас нас је седам”

Онда је поново зазвонио телефон и поново је јеремонах отишао... После десетак минута се вратио и наставио разговор са нама:

„Све је више гостију. Долазе из целог света. Највише је туриста из Русије, а ту си и из Италије, Француске, Јапана... Чини ми се да духовности највише интересују посетиоце из Француске.”

Разговор је прекинут јер је дошла екскурзија деце из унутрашњости па смо са јеремонахом отишле у цркву Светог Ђорђа да видимо како разговара са најмлађима. И било је интересантно јер је деци постављао питања, а она су, као на квизу, одговарала. Најбољима су додељене иконе... Једина замерка је што се слабо чуло, па су активно у овом интерактивном учењу могла да учествују само деца из првих редова. Када смо то рекле јеремонаху, захвалио се и рекао је да ће од сада обраћати пажњу на то. Вратили смо се на „нашу” клупу и наставили разговор:

„Сваке године долази све више људи. Мислим да сада дође и по 50 аутобуса дневно. Добро је што је све више младих. Трудимо се да угодимо свима који дођу. Имамо и доста посла на њивама јер смо купили земљу коју сада обрађујемо. Тако већину хране сами произведемо. Некад смо имали и стоку, али смо дошли до закључка да нам се то не исплати зато што нас је мало.”

А онда је телефон поново зазвонио, јеремонах је поново отишао... После неколико минута јеремонах Герасим се вратио и за крај рекао:

„Од старих остатака остало је да се обнови манастирска црква, келије и историјска трпеза Светог Симеона. Имамо још доста посла, али ми га се не бојимо.”

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.