недеља, 16.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 28.09.2011. у 14:00 Мирјана Никић

Где је Тита чекало зрело грожђе

По истарској легенди о настанку Бриона као „раја на земљи”, Бог је хтео да обликује део земље према слици раја и тако најпре направио Истру као врт у коме на пространим ливадама расте предивно дрвеће. А онда, љубоморни ђаво разреже врећу преосталог камења, које се расуло по таквој Истри и од ње направило земљу контраста, истовремено питому и сурову, ведру и облачну.

Тужни анђели покупили су преостале делове раја, заштитили их морским таласима и тако створили Брионе.

Исти, нестварни осећај имали смо док смо са брода „Бријуни” посматрали за скоро све нас деценијама недостижни „рај” Јосипа Броза Тита на „који је било немогуће доћи, онолико колико је било тешко отићи са Голог Отока”, оцењивано је. А тај острвски рај, са скоро тропском климом усред северено јадаранске обале, налази се на неколико километара преко пута Фажане, што су многи туристи са усхићењем схватили када је постало могуће да доплове на „рајска врата” данашњег националног парка.

Напуштен мочварни рај Хистара, Римљана и Келта открио је половином 19. века аустријски инсустријалац Роберт Купелвајзер купивши Брионска острва. Уз помоћ Роберта Коха искоренио је маларију, исушивањем и порибљавањем мочвара рибицама које једу ларве комараца. Власник је подигао и луксузне хотеле, чак и базен, путеве, уредио коњско тркалиште и направио и данас овде популарна игралишта за голф и тенис. Тад је већ постојао мали зоолошки врт. Бриони постају монденско летовалиште у Европи, а почетком 20. века реномирано састајалиште богатих аристократских туриста. Већ Први светски рат је потиснуо њихов значај, Купервајзеров потомак се убио 1930. када му је италијанска власт запленила казино, а за време Другог је мали рај потпуно опустошен.

„Да није било Купервајзера, данас не би имали чему да се дивимо”, каже водич Соња, удата Буко.„ А да ли би реке туриста са свих страна данас обилазиле Брионе да их Тито није педесетих обновио и седамдесетих претворио у за народ само сањани сафари парк, у сред комунистичког света, оставивши на њима свој печат”, питају двоје младих Хрвата. Невољна је да одговори…

Јосип Броз Тито претворио је Брионе на које је дошао 1947. у своју летњу резиденцију, рај којим је просто привлачио стране држављане и светске звезде у посету. О томе, у фото галерији парка говоре слике на којима се у посети председнику СФРЈ радосно смеју амерички и руски, кинески, латиноамерички, индијски и други председници и државници. И фото сведочанство како су у рибарском салону Тито, Нехру и Насер овде 1956. године потписали декларацију о оснивању Покрета несврстаних. Историја једне епохе у малом.

На сликама са Титом видимо и Софију Лорен, Елизабету Другу, Ђину Лолобриђиду, данску краљицу Маргарету и низоземску Јулијану, Каролину од Монака, Долорес Ибарури, Валентину Терјешкову…„Тито одлази у легенду, одакле као и да је стигао”, читамо Крлежине речи испод слике са Титом са којим је овде водио дуге и честе разговоре.

„Резиденција је била у Белој вили на Великим Брионима и на острву Ванга, још једном од 14 из брионског архипелага, на које је Тито случајно доспео сандиолином и пожелео да направи дом у коме је проводио и по шест месеци током 39 година. Опремао је просторије по свом, префињеном укусу. Пролазећи једном, замислио је где би могли да буду виногради и следеће године га је ту чекало зрело грожђе”, прича нам стари капетан туристистичког брода. Из чувеног брионског винског продума, сваки државник је добијао вино са натписом „Част свакоме, вересија никоме”.

Прича се да је најважније политичке разговоре водио на Ванги, уз пршут и истарска вина. Данас је ово острво затворено за јавност а туристима је дозвољено да се прошетају сафари парком док поред њих протрчавају стада јелена, зечеви, веверице и ретке птице, да виде муфлоне, нојеве, индијско свето говече али и истарског бошкарина и далматинско магаре које је вечито ратовало са зебрама. И наравно, чувену слоницу Ланку, стару 40 година, коју је као младунче Титу, из велике милоште поклонила Индира Ганди, као и његовог ретког пријатеља, папагаја Кокија који, суде по намргођеној нарави, још за њим пати.„ Љут сам”, виче док га питају за Тита. Педесетдвогодишњак Коки, пева, плаче и инати се према потреби. Добра школа, види се.

Интересантно је и да је председник Комунистичке партије Југославије на Брионима сачувао и обновио сва историјска здања, па и католичку цркву Светог Германа из 15.века у коју су западни државници долазили да виде изложбу фресака „Поклонство краљева”. Водич Соња Буко каже да су копије уништених фресака прављене 1958. године. И римски залив Вериге до данас је остао очуван и привлачан посетиоцима.

Данас туристи могу да провозају кадилак из 52. који је возио искључиво Тито. „Био је једноставан човек који би свог возача преместио на место сувозача. У кадилаку су се, иза њега и Јованке Броз возили и Ричард Бартон и Елизабет Тејлор и многи други ”, прича.

Бриони су и даље привлачни познатима. Недавно су их посетили и Анџелина Џоли и Бред Пит, гледајући представу „Краљ Лир” позоришта „Одисеј” које је Раде Шербеџија овде основао.
Док је преко лета улаз на остврва 30, у вансезони је 15 евра. Поред брода чека возић који кроз велики зоолошки врт вози све до музеја, у ком су осим фотографија изложени ловачки трофеји председника СФРЈ и његових гостију. На излазу, туристи се сликају поред џиновске слике са које им Тито маше, застајући замишљено пред натписом: „ О теби говоре твоја дела, ти остајеш”.

Коментари0
3bfdb
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља