недеља, 16.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
среда, 28.09.2011. у 14:00 Гордана Чановић

На мостовима Љубљане

Љубљану смо прво разгледали лађицом „Леа” која је била усидрена испод најмлађег моста на реци Љубљаници – Месарског. Верица Лесковар, директор маркетинга ТО Љубљана, нам је објашњавала мостове испод којих смо пловили:

„Иза нас је Змајски мост али се испод њега данас нећемо возити. Месарски мост, испод којег смо кренули бродићем је комбинација стакла, бетона, дрвета и челика. Горе на њему заљубљени каче катанце и куну се у вечну љубав. Следећи мост на који наилазимо је Шустерски, на којем једном годишње обућари имају свој дан, долазе обучени као пре 100 година и ручно раде ципеле као што су то радили и њихови преци.

Када се прође овај мост на једном од балкона стамбене зграде, са леве стране, сваке недеље у 12 часова, старији брачни пар отвара шампањац и наздравља Љубљани, Љубљаници и љубави. Следећи мост испод којег пролазимо је мост Светог Јакоба и од њега почиње мирнији део словеначког главног града. Онда се плови испод у некадашњег Моста мртваца, који је добио то име по томе што су њиме некада, када је стајао на другом месту, возили мртве на гробље. Данас се зове Храдецки мост, као што се звао 1864. године када је и направљен. Цела ова вожња лађицом траје најмање два сата, а цена је 30 евра по особи са вечером или 10 евра разгледање са водичем. Лађице иду на сваки сат.”

Водич Матеја Крегер Глиха испричала нам је и легенду по којој је Љубљана настала тако што су Јасон и Аргонаути кренули по златно руно у краљевство Колхиду (на месту данашње Грузије) у Црном мору. Ту су убили змаја, отели, руно али и кћерку њиховог краља. Кренули су да се враћају али нису смели преко мора на југу јер би их пратиоци ухватили.

Зато су кренули рекама јер су сматрали да су сва мора испреплетана њима и да ће увек доћи у море које желе ако иду неком реком. Тако су кренули Дунавом, ушли у Саву и дошли до Љубљанице. А онда су наишли на проблем – река Љубљаница понире у Мочилнику поред Врхнике. Поред тога у том подземљу је живео змај, па морали су да убију и њега. Бродове су до мора пренели тако што су их растављене носили копненим путем и на мору поново саставили. Тако су ступили у контакт са овдашњим становништвом које је живело у кућама на балванима. Јасон и Аргонаути су ту почели да граде град, недалеко од Врхнике, којем су дали име Емона како се Љубљана звала и касније у римско доба. За симбол града узели су зеленог змаја којег су убили, који је и данас симбол главног града Словеније.

Матеја нам је легенду причала док смо Љубљану разгледали аутобусом из правца Камника што значи да смо видели и модернији део града. Прво смо наишли на 94 метара високу Кристалну палату у БТЦ-у која је највиша зграда у Љубљани а завршена је пре месец дана.

„Пре ње највиша зграда Словеније био је хотел Аустрија Тренд са 88 метара висине, а пре њега небодер Неботичник висине са 66 метра плус четири метара шпице и то је била највиша зграда Европе, ако се изузму Лондон и Париз, 1933. године. Са леве стране нам се приказала спортска арена и нови фудбалски стадион који је отворен прошле године. Стари стадион је радио архитекта Јоже Плечник 1944. године. Њега ћемо видети нешто касније са десне стране. Стадион је сада затворен јер је небезбедан али се ради на томе да се обнови и модернизује. Ово испред нас је гробље Жале које је такође радио Плечник.

Најинтересантнији је улаз који чини низ стубова беле боје на два спрата. Бела боја је симбол радости а како је Плечник био верник сматрао је да када човек умре одлази у бољи свет. После стубова направио је дворану за опроштај и са стране шест капелица. По једна за сваку жупанију којих је у Љубљани било пет, а шесту за његовог оца који се звао Андре па је и она посвећена Светом Андреу”, наставила је.

Интересантна је и прича како је настало Тромостовље, односно три моста на једном месту. Плечник је морао да нађје решење како да смањи притисак на стари мост јер се Љубљана све више развијала. Да не би правио нови мост он је старом додао два пешачка што је било јефтиније и интересантније.

Аутобусом смо прошли поред Клиничког центра, где је умро Јосип Броз Тито, па поред цркве Светог Петра која је била главна црква у Љубљани док се није сазидала данашња катедрала Светог Николе, видели смо и зграде неколико факултета, студентског дома...

Након аутобуског разгледања пешке смо се попели на стари град који је прво био ту сазидан у 12. веку али је он дограђен у 16. Онда је ту 1844. године сазидан нови са видиковцем са којег се може видети цела Љубљана, а када је ведро и трећина Словеније.

Коментари0
d165c
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља