Понедељак, 02.08.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Где је Горњи Милановац данас

Здање старог начелства: најстарија и најлепша зграда у граду (Фото: Милисав Мирковић)

„Бели лабуд на зеленом језеру”. Тако је, при првом сусрету са градом под Рудником (основан 1853), доживео Јован Цвијић. Милановчани знају рећи да је у овом граду рођена модерна Србија. Е, неће бити. Кад је кнез Милош дизао устанак у оближњем Такову и имао прву престоницу у свом конаку у Горњој Црнући, на месту данашњег града није био ни камен на камену. Град је, својим указом три и по деценије касније, у колевци Обреновића основао кнез из супарничке династије, Карађорђев син Александар.

Било како било, Милановац је, иако млад, оставио видљиве трагове у сваком погледу. У њему је рођена последња краљица династије Обреновић, Драга Луњевица-Машин; из најстарије зграде, некадашњег среског начелства, војвода Мишић је командовао Сувоборско-колубарском офанзивом; овде су поникла четворица Настасијевића, браћа уметници (манифестација у њихову час управо траје) и књижевник Драгиша Васић; педесетих година прошлог века, град са три хиљаде душа имао је атлетски клуб у најјачој лиги Југославије и бројне државне репрезентативце и рекордере; „Дечје новине“ су биле најпродуктивнији издавач у земљи – сваког дана нова књига...

Центар Горњег Милановца (Фото Милисав Мирковић)

Транзиција узела данак

Али, оставимо прохујало време и идиличну слику научника Цвијића. Где је Горњи Милановац данас?

– Ако је привреда основа свега, онда морам да кажем да је и код нас транзиција узела свој данак. Од „Дечјих новина“ ни трага, снажна грађевинска фирма „Градитељ“ је готово нестала, чувена конфекција „Рудник“, знатно смањена, једва саставља крај с крајем, од неколико хиљада радника у ПИК „Таково“, још их око осам стотина. Ипак, како сам се надала, добро сам се удала. Јер, „Металац“ је у врху српске привреде, „Звезда“ се удружила са словеначким „Хелиосом“ и добро ради, Рудник олова и цинка је најбољи рудник у Србији, о „Тетрапаку“ и „Флинту“, чији су власници Швеђани и Американци, све најбоље, а ту су још „Спектар“, „9. септембар“, „Типопластика“, „Секо“ и друга предузећа која доприносе истинитом утиску да је милановачка привреда једна од бољих у Србији. Јесте некада овде било запослено 18.500 радника (били смо раме уз раме са Велењем и Врањем), али их је, после свега што се десило, данас 10.500. Ипак, наша предузећа убирају од извоза толико колико чачанска, ивањичка и лучанска привреда заједно. Да би било и боље, основали смо Привредни савет, у којем су менаџери и представници самоуправе, да би одлуке о порезима, таксама и сличне биле у корист, а не на штету привреде – говори председник општине Милисав Мирковић.

Хвала викинзима

У последње две деценије, најгоре у послератном периоду, у град је стигла вода са Рзава и гас, отворен систем за пречишћавање отпадне воде, изграђена депонија смећа, подигнута модерна спортска хала „Бреза“, новим сјајем заблистала најстарија школа, задужбина краља Александра Карађорђевића. Спасено је најстарије здање у граду (155 година), зграда старог начелства, од руине је постала палата, симбол града, данас седиште културних установа.

Милановчани радо истичу дугогодишњу сарадњу са Норвешком (комуном Вефсен, владом Краљевине и амбасадом у Београду). Пријатељи са севера су, уз више ситнијих пројеката, дали 2,5 милиона евра за модерну депонију смећа на планини Вујан – такве су само три у Србији. Диче се да су обновили стара пријатељства са градовима у бившим југословенским републикама (Словењградец, Куманово, Будва) и још стекли нове побратиме као што су Едеса (Грчка), Плевен (Бугарска), Новогород (Пољска).

Град банака и „бувљака”

– Док смо имали запослених скоро колико и становника у граду, биле су нам довољне три банке, а кад смо отпустили осам хиљада радника, најатрактивнија места у граду је запослено више од 20 банкарских филијала са мало запослених. Раније банке су баш улагале у привреду, ове сада знатно мање, углавном убирају профит и односе – вајкају се Милановчани.

Боде овдашњим трговцима очи још и трговина „од игле до локомотиве“ у чему предњачи неколико кинеских продавница, од којих три баш велике. Угрожени су и „бувљаком“ који ради 365 дана, мада су многи вишкови у фабрикама на њему нашли хлеб насушни. Још су ту и три велика вашара током године, када центар града са околним улицама постаје непрегледан „бувљак“.

Да завршимо спортом. ФК „Таково“ и „Металац“ славе ове године јубилеје: први стоти, а други 50. рођендан. „Таково“ умало, уместо рођенданске торте, није због дугова ликвидирано, „Металац“, подупрт моћном истоименом компанијом, траје у Јелен суперлиги. Ипак, стогодишњак ће, благодарећи општинском буџету, започети прекосутра прославу гостовањем „Црвене звезде“, а упола млађи комшија сутра полаже темељац за нови стадион по стандардима Уефе са 3.500 седишта.

------------------------------------------------------------

Луталице „једу” буџет

Милановац по једноме сигурно личи на многе друге градове, па и на сам Београд.

– Пси луталице, појединачно и у чопорима, готово су легитимни становници града – вајка се председник општине. – Постали су нам нерешив проблем. Угризу ли кога на улици или растргну овцу у селима, ето тужби и трошка. Поједине пресуде су коштале буџет и до триста хиљада динара. Недавно смо донели одлуку о поравнању која подразумева погађање са оштећеним лицем, па то, са болничким трошковима и накнадом за бол и страх, износи од 20.000 до 50.000 појединачно. Осим тога, месечно плаћамо по 120.000 азилу за псе у Крушевцу, чији радници долазе, хватају и одводе луталице. Све у свему, око два милиона буџетских динара годишње нам „поједу“ ничији пси.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.