Атеисти не верују пописивачима

Питање вере или невере – једно је од првих које изазива трзавице између грађана и пописивача на терену, после три дана од када је званично почео попис становништва у Србији. Удружење Атеисти Србије упозорило је јуче да је у току прва два дана трајања пописа више грађана пријавило неправилности у вези са пописивањем њихове вероисповести. Пописивачи су, тврде Атеисти Србије, одбили захтев грађана да буду пописани као „атеисти” или „нерелигиозни”, уз нетачно образложење да таква могућност није предвиђена правилима пописа. Ти грађани су, на инсистирање пописивача, уписани као да се нису изјаснили, иако су се јасно изјаснили као – атеисти или нерелигиозни – тврде у удружењу атеиста.

– То представља грубо кршење правила, којег је било и на претходном попису 2002. године, што је резултовало податком од само 0,5 одсто атеиста у Србији – напомињу у овом удружењу.

У Републичком заводу за статистику, међутим, кажу да нису добили ниједну пријаву нити примедбу на рад пописивача у вези с попуњавањем одговора на питање о вероисповести.

– У свим нашим упутствима предвиђено је да пописивачи морају да упишу одговор онако како лице изјави и да немају права да сугеришу или било како мењају одговор. То значи да лице може слободно да се изјасни у вези с вероисповешћу, а поред тога, као што је и Уставом предвиђено, грађанин није дужан да се изјасни о овом питању – каже начелница одељења за попис становништва Снежана Лакчевић.

Она обећава да ће реаговати на било какве неправилности у раду пописивача, у складу са Законом о попису, али додаје да су „потребни конкретни подаци”. Међутим, Атеисти Србије тврде да је поменуто питање тако формулисано да очигледно збуњује не само грађане, већ и саме пописиваче. Ово удружење је зато позвало све грађане који нису верници и који желе тако да се изјасне, да искористе своје загарантовано право и инсистирају да тако буду и пописани.

Атеисти такође упозоравају пописиваче да било каквим сугерисањем одговора, или одбијањем да упишу тачно онако како се грађани изјасне, ризикују да буду пријављени и буду новчано кажњени.

Како се попис одвија, тако се гомилају и остале недоумице грађана око пописивања лица, домаћинстава и станова. Интересовало нас је, како се пописују грађани који живе у иностранству, а пријављени су у Србији? Како, такође, своје право и обавезу могу да остваре грађани који само у време пописа бораве на путу, или су приватно или службено у иностранству? Рецимо, једна суграђанка се пожалила да јој мајка управо у време пописа борави код друге ћерке у Лондону. Да ли суграђанка у име мајке може да да податке, или постоји неки рок изван пописа, после 15. октобра, докле грађани могу сами доставити податке? 

Лакчевићева је одговорила да чланови домаћинства дају податке о одсутним члановима који живе или бораве у иностранству.

– Поред тога, контингент наших грађана на раду или боравку у иностранству биће допуњен и преко размене статистичких података са државама њиховог пријема. Наиме, у консултацијама са међународним експертима, усвојили смо њихов предлог да попис није релевантан извор информација о лицима која живе, односно раде у иностранству. Зато смо одустали од „пописа дијаспоре” који је био практикован у ранијим пописима и прихватили концепт размене података – напомиње Лакчевићева.

Једно од честих питања јесте – како се пописују викендице? Наиме, „Политику” је позвао читалац и упитао – како се пописују викендице и они који у њима живе, без обзира на то да ли су тамо пријављени?

Начелница одељења за попис становништва указује да се лица пописују тамо где заиста живе без обзира на адресу на којој су пријављени и која им пише у личној карти. Уколико се неко лице у време пописа затекне у викендици, ту ће се и пописати као привремено присутно лице које има своје место сталног становања на некој другој општини у Србији.

----------------------------------------------

Питања о пољопривреди и у градовима

Грађани често питају зашто се у урбаним срединама, попут Београда, поставља пуно података о пољопривреди? У Републичком заводу за статистику одговарају да целокупан сет података о пољопривреди постоји како би се кроз попис становништва дефинисао идентификациони оквир за спровођење пописа пољопривреде. Кроз одговоре на ова питања одређује се да ли се домаћинство бави сопственом пољопривредном производњом без обзира на то да ли живи у урбаним или руралним срединама.

----------------------------------------------

Додатни пописивач у ромским насељима

Како се обавља попис у ромским насељима? Да ли се пописују грађани који имају само лична документа или се пописују сви који живе у таквим насељима?

– Пописују се сва лица која живе у такозваним ромским насељима, без обзира на то да ли поседују личну карту. Због специфичности ромских насеља, њихове хомогености и неприступачности, предвидели смо да у тим пописним круговима постоји и „додатни пописивач” ромске националности који ће покушати да обезбеди несметан приступ, комуникацију и пописивање свих лица – каже Снежана Лакчевић.

----------------------------------------------

Коме да се обрате грађани

У случају незадовољства радом пописивача, грађани треба да се обрате пописној комисији на нивоу општине или града. Такође могу да позову кол-центар 0800335599.