Нема колективне кривице

Божидар Ђелић, потпредседник Владе Србије, одбацио је јуче критике Мађарске да недавно усвојени Закон о враћању имовине и обештећењу промовише концепт колективне кривице и изразио наду да ће кроз даљи дијалог са том земљом и мађарском мањином у Србији тај неспоразум бити решен.

– Наставићемо дијалог, поготову с мађарском мањином, и разјаснити да нема колективне кривице, али они који су били припадници окупационих снага, било они Срби било неке друге националности, немају право на реституцију–рекао је Ђелић за Танјуг.

Високи мађарски званичници су у протеклих десетак дана у два наврата критиковали Београд због усвајања Закона о враћању имовине и обештећењу, сматрајући да он дискриминише мађарску заједницу која живи у Војводини.

– Све ћемо учинити за Србију на њеном путу ка ЕУ, али сматрамо да држава која колективно укида нечија права не може да постане чак ни кандидат за пријем – рекао је Жолт Шемјен, потпредседник мађарске владе, током посете Суботици протеклог викенда.

Ђелић је навео да Мађарска јесте изразила незадовољство поводом Закона о реституцији, али да му је шеф мађарске дипломатије Јанош Мартоњи рекао да је то је билатерално питање и да „не треба да постане европско питање”.

– Мађарска је била и даље је снажни поборник проширења ЕУ на западни Балкан и мислим да једна тачка не може урушити односе двеју држава или бар да не би требало –истакао је Ђелић.

Према његовим речима, није случајно што је Закон о реституцији донесен тек после 11 година јер је то „изузетно деликатан корак”, који „по природи ствари враћа у данашње време неке од најболнијих момената у нашој историји и историји света”.

– Трудили смо се да то буде моменат додатног историјског помирења и зато смо на захтев мађарске мањине предложили амандман који је требало додатно да разјасни да нико не треба да буде предмет колективне кривице – рекао је Ђелић.

Он је подсетио да је Србија доказала да је против концепта колективне кривице и својом подршком Хашком трибуналу и да је не једном рекла да кривци треба да буду именовани а не да одговорност сноси цео народ.

– Амандман нажалост није прошао у парламенту па смо га повукли и овај текст ни на који начин не каже ништа против иједне групе у нашем друштву. Ако је неко био припадник окупационих снага не значи да је то био цео народ – то само значи да Србија није заборавила ко се борио против фашизма– објаснио је Ђелић.

Што се тиче закона, додао је он, после дебате у парламенту јасно је да не постоји већина за промене закона у том правцу у овом сазиву парламента.

Како пише у усвојеном закону, право на повраћај имовине неће имати припадници окупационих снага које су тада деловале на подручју Србије.

На иницијативу Савеза војвођанских Мађара влада је прво предложила, али је потом повукла амандман по коме право на реституцију неће имати само страни држављани, припадници окупационих снага.

Златко Стефановић, професор Правног факултета Универзитета Унион, казао је да ова одредба уопште није била нужна јер је многим припадницима окупационих снага одузета имовина као последица осуде за злочине.

– Мађари су начелно у праву, али није лепо да условљавају кандидатуру. Оваквом одредбом се заиста повређују људска права, јер не може било ко да се колективно кажњава. Не можемо уводити санкције, ако се не утврди индивидуална одговорност – сматра Стефановић.

Он каже да Хрватска и Словенија у својим законима о реституцији немају одредбе којима искључују припаднике окупационих снага из реституције, док су Чешка и Летонија имале нека ограничења при враћању одузете имовине припадницима окупационих снага.

На питање да ли је правично, ако је правда једнака за све житеље Европе, што Мађарска „ништа није учинила да Војвођанима врати имовину у Бачкој која је пљачкана током мандата мађарског регента Миклоша Хортија у Другом светском рату” Стефановић је одговорио:„То је ствар наше државе, она је могла да поднесе захтев за накнаду ратне штете”.