Понедељак, 17.01.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Немачка враћа афричке лобање

Повратак: лобање жртава колонијалног експеримента (Фото Бета)

Чекајући повратак украдених лобања предака, 4.000 Африканаца плакало је прошлог уторка на писти међународног аеродрома „Хосеа Кутако” у Виндхуку, главном граду Намибије.

Уз ратничке песме, ридајући, коњаници у традиционалним ношњама племена Хереро и Нама, жене у живописним хаљинама, деца са малим бубњевима за појасом, окружили су војни авион Намибије пристигао тог јутра из Немачке.

Двадесет Хереро и Нама лобања, спакованих у два метална сандука покривена државном заставом коначно су враћене у домовину, након дугих и мучних преговора између Берлина и Виндхука.

„Посмртни остаци сведочанство су ужаса колонијализма и суровости Немачке према нашим људима. Намибијска нација прима ове сени као симболичан крај једног трагичног поглавља” изјавио је премијер Намибије Нахас Ангула на потресној церемонији у Виндхуку.

Поглавице Хереро и Нама нису делиле помирљивост премијера Ангуле, уверени да мучно поглавље историје немачке управе над територијом данашње Намибије, између 1884. и 1915. године, још није затворено.

Повратак лобања 10 жена, девет мушкараца и једног трогодишњег дечака, жртава из колонијалних концентрационих логора на острву Ајкула код Ледерица и војне постаје код Свакопмунда, отвара старе ране у пустињској држави на јужној обали Атлантика.

Пристиглих 20 лобања је 2005. године случајно откривено у депоу универзитетске болнице у Берлину. Али, шта се десило са још најмање 27 лобања однетих у Берлин и Фрајбург по налогу доктора Еугена Фишера, почетком 20. века?

„Лобања Црнаца је краћа и плића, у њу запремински стаје мање мозга, што је дефинитиван доказ супериорности беле расе”, веровао је познати империјални патолог почетком 20. века.

Авај, материјал за суманута премеравања туђих лобања, др Фишеру је био на дохват руке... у далекој пустињској колонији.

Племе Хереро је 1904. године подигло устанак против сурове немачке окупације ондашње „Југозападне Африке”. У првих неколико дана побуне Хереро су побили 123 немачка цивила у централној Намибији. Устанку се убрзо на југу придружило племе Нама, а затим је Берлин на терен у пустињи Намиб послао злогласног генерала Лотара Фон Троту. Познат по суровости у обрачуну са побунама у немачким колонијама у Азији и на истоку Африке, Фон Трота је без много двоумљења издао налог – „за коначно истребљење свих домородаца на тлу немачке земље у Југозападној Африци”.

Немачке колонијалне Шуц-трупе затим су у кланац код Вартемберга на улазу у пустињу Намиб сатерале више од 60.000 припадника племена Хереро и затровале изворе воде миљама у круг. Потоњи помор у пустињи Намиб данашња историографија, сматра – првим геноцидом у 20. веку.

У међувремену, Шуц трупе су ретке преживеле устанике окружиле и спровеле у пет концентрационих логора широм некадашње колоније.

Злогласни логор на острву Ајкула код Ледерица био је главни центар за прикупљање више од 300 лобања и око 6000 костију отпослатих за „научна истраживања” у анатомским лабораторијама болница Рајха. Судбина тих посмртних остатака дуго је била под велом мистерије и након што је Намибија 1990. стекла независност од Јужноафричке Републике. Претходни колонијални управник, Немачка је 1989. године признала „изузетну историјску одговорност према Намибији” што се и данас преводи у издашну развојну помоћ влади у Виндхуку.

Пред недавни испраћај 20 лобања из Берлина, заменик министра иностраних послова Немачке Корнелиа Пиепер је пред 60-чланом делегацијом Намибије отишла корак даље: „Ми, Немци потврђујемо и прихватамо бремениту заоставштину и произилазећу моралну и историјску одговорност према Намибији”, истакла је Пиепер.

Хереро и Нама поглавице сматрају да то није довољно.

„Немачка Намибијцима дугује извињење за први геноцид у 20. веку али и компензације потомцима готово истребљених племена”, одлучан је Хереро поглавица Куаима Рируако који је овим поводом покренуо спор против Немачке пред судом у САД.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.