Мађари прете блокадом кандидатуре због закона о реституцији
Будимпешта, Нови Сад – Одбор националног јединства мађарског парламента јуче је једногласно усвојио резолуцију о неприхватљивости Закона о реституцији који је недавно усвојен у Скупштини Србије, уз упозорење државног секретара за спољне послове Жолта Немета да Мађарска у децембру можда неће подржати кандидатуру Србије за чланство у Европској унији.
Немет је истакао да се Мађарска определила да подржи евроинтеграције Србије према плану Европске комисије о проширењу на западни Балкан, али и упозорио да ако Србија не „створи правно чисту ситуацију” у вези са Законом о реституцији „неће бити у ситуацији да подржи Србију на децембарском самиту ЕУ”.
У резолуцији се наводи да српски закон искључује из права на компензацију све припаднике окупационих снага током Другог светског рата, а чланови одбора оценили су да закон примењује принцип колективне кривице и тешко дискриминише мађарску заједницу.
„У том смислу потез Србије није у складу са мађарским националним интересима или са историјским процесом помирења између два народа”, наведено је у резолуцији, а пренео је Танјуг.
Закон је у супротности са резолуцијом 108 о колективној кривици, коју је 2003. године изгласао покрајински парламент Војводине, констатовано је у извештају агенције МТИ.
Одбор је оценио да је у интересу Мађарске да се настави процес проширења Европске уније и да укључи Србију, али да Мађарска не може себи да дозволи да не употреби све законске методе у складу са обавезом да заступа и штити интересе етничких Мађара изван граница.
Резолуција позива Владу Србије и Народну скупштину да измене закон о реституцији „како би га учиниле усклађеним са европским нормама и основним универзалним принципима”.
Скупштина АП Војводине је 28. фебруара 2003. године усвојила Резолуцију о непризнавању колективне кривице, коју је потписао тадашњи председник скупштине Ненад Чанак. За усвајање резолуције гласала је већина од 120 посланика, коју су чиниле странке тадашњег Доса.
Како „Политика” сазнаје, усвајање тог документа иницирао је тадашњи председник покрајинског парламента и лидер ЛСВ-а Ненад Чанак. Истовремено, Чанак је и први функционер који је положио венце на споменик невино страдалим Мађарима у Кањижи. На питање под каквим је околностима усвајана резолуција, потпредседница покрајинског парламента и функционерка ЛСВ-а Маја Седларевић за Политику” је објаснила:
„Покрајинска скупштина се прва одважила да проговори о суочавању са прошлошћу. И пре усвајања резолуције, на иницијативу тадашњег председника скупштине Ненада Чанка, 21. децембра 2000. године скупштина је донела одлуку о образовању Анкетног одбора за утврђивање истине о догађајима у периоду од 1941. до 1945. године у Војводини. Одбор је радио пуне четири године, и 13. августа 2004. године Скупштина АПВ је усвојила њихов извештај. Све то говори управо у прилог чињеници да се покрајинска скупштина, на сваки могући начин који је у складу са њеним надлежностима, трудила и борила да докаже да није било колективне кривице нити да може да се манипулише историјским чињеницама везаним за Други светски рат”, каже Седларевићева.
У тексту резолуције која је усвојена пре осам година наводи се да ће Извршно веће АПВ „припремити преглед свих нормативних аката донетих у току и након Другог светског рата која су била заснована на принципу колективне кривице неких грађана Војводине”, те да ће предложити надлежним органима покрајине, републике и тадашње државне заједнице да их ставе ван снаге.
У покрајинској администрацији нисмо успели да добијемо потврду да је тај део спроведен у пракси. Како сазнајемо, у мађарском парламенту ће и данас бити тема Закон о реституцији, због којег званична Будимпешта најављује блокаду европског пута Србије. Наиме, тај закон ће бити тема састанка Одбора за европске интеграције и међурегионалну сарадњу Скупштине АП Војводине и Одбора за европске послове мађарског парламента.
Подели ову вест

Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.