Среда, 01.02.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Мађари прете блокадом кандидатуре због закона о реституцији

Зграда мађарског парламента у Будимпешти

Будимпешта, Нови Сад – Одбор националног јединства мађарског парламента јуче је једногласно усвојио резолуцију о неприхватљивости Закона о реституцији који је недавно усвојен у Скупштини Србије, уз упозорење државног секретара за спољне послове Жолта Немета да Мађарска у децембру можда неће подржати кандидатуру Србије за чланство у Европској унији.

Немет је истакао да се Мађарска определила да подржи евроинтеграције Србије према плану Европске комисије о проширењу на западни Балкан, али и упозорио да ако Србија не „створи правно чисту ситуацију” у вези са Законом о реституцији „неће бити у ситуацији да подржи Србију на децембарском самиту ЕУ”.

У резолуцији се наводи да српски закон искључује из права на компензацију све припаднике окупационих снага током Другог светског рата, а чланови одбора оценили су да закон примењује принцип колективне кривице и тешко дискриминише мађарску заједницу.

„У том смислу потез Србије није у складу са мађарским националним интересима или са историјским процесом помирења између два народа”, наведено је у резолуцији, а пренео је Танјуг.

Закон је у супротности са резолуцијом 108 о колективној кривици, коју је 2003. године изгласао покрајински парламент Војводине, констатовано је у извештају агенције МТИ.

Одбор је оценио да је у интересу Мађарске да се настави процес проширења Европске уније и да укључи Србију, али да Мађарска не може себи да дозволи да не употреби све законске методе у складу са обавезом да заступа и штити интересе етничких Мађара изван граница.

Резолуција позива Владу Србије и Народну скупштину да измене закон о реституцији „како би га учиниле усклађеним са европским нормама и основним универзалним принципима”.

Скупштина АП Војводине је 28. фебруара 2003. године усвојила Резолуцију о непризнавању колективне кривице, коју је потписао тадашњи председник скупштине Ненад Чанак. За усвајање резолуције гласала је већина од 120 посланика, коју су чиниле странке тадашњег Доса.

Како „Политика” сазнаје, усвајање тог документа иницирао је тадашњи председник покрајинског парламента и лидер ЛСВ-а Ненад Чанак. Истовремено, Чанак је и први функционер који је положио венце на споменик невино страдалим Мађарима у Кањижи. На питање под каквим је околностима усвајана резолуција, потпредседница покрајинског парламента и функционерка ЛСВ-а Маја Седларевић за Политику” је објаснила:

„Покрајинска скупштина се прва одважила да проговори о суочавању са прошлошћу. И пре усвајања резолуције, на иницијативу тадашњег председника скупштине Ненада Чанка, 21. децембра 2000. године скупштина је донела одлуку о образовању Анкетног одбора за утврђивање истине о догађајима у периоду од 1941. до 1945. године у Војводини. Одбор је радио пуне четири године, и 13. августа 2004. године Скупштина АПВ је усвојила њихов извештај. Све то говори управо у прилог чињеници да се покрајинска скупштина, на сваки могући начин који је у складу са њеним надлежностима, трудила и борила да докаже да није било колективне кривице нити да може да се манипулише историјским чињеницама везаним за Други светски рат”, каже Седларевићева.

У тексту резолуције која је усвојена пре осам година наводи се да ће Извршно веће АПВ „припремити преглед свих нормативних аката донетих у току и након Другог светског рата која су била заснована на принципу колективне кривице неких грађана Војводине”, те да ће предложити надлежним органима покрајине, републике и тадашње државне заједнице да их ставе ван снаге.

У покрајинској администрацији нисмо успели да добијемо потврду да је тај део спроведен у пракси. Како сазнајемо, у мађарском парламенту ће и данас бити тема Закон о реституцији, због којег званична Будимпешта најављује блокаду европског пута Србије. Наиме, тај закон ће бити тема састанка Одбора за европске интеграције и међурегионалну сарадњу Скупштине АП Војводине и Одбора за европске послове мађарског парламента.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.