Хомен: Држава ће казнити све који су бојкотовали попис

Грађани Србије који су бојкотовали попис становништва суочиће се са предвиђеним прекршајним казнама и то се односи и на Албанце на југу Србије. Координатор Владе Србије за односе с јавношћу Слободан Хомен тврди за „Политику” да су Устав и закон Србије јасни када је реч о неодазивању на попис становништва и да се закони примењују на све грађане наше земље, без обзира на њихову националну припадност.

– Примена закона на исти начин за све грађане говори о озбиљности државе. С друге стране, наравно, неопходно је да се са припадницима националних мањина води дијалог о свим проблемима и да се дијалогом разреше потенцијални проблеми. Лично сматрам да ниједна национална мањина није имала никакав разлог за бојкот пописа, већ да је у њиховом интересу било да се попишу – истиче Хомен, наглашавајући да ће надлежни истрајати на примени закона, укључујући и предвиђене санкције.

Да подсетимо, Закон о попису становништва, домаћинстава и станова у члану 29, предвиђа новчане казне од 20.000 до 50.000 динара за лице обухваћено пописом или лице које је обавезно да да податке о одсутним члановима домаћинства, ако одбије да одговори на питања у пописним обрасцима или да нетачне и непотпуне одговоре. Хомен је, уочи почетка пописа, овакву могућност најавио управо у разговору за „Политику”.

Уочи пописа, осим највиших државних званичника који су позвали све грађане да се одазову овој законској обавези, позиву се придружио и шеф Делегације ЕУ у Србији Венсан Дежер, наглашавајући да је Србија предузела мере за подршку успешном попису мањина и да нема ниједног објективног разлога да грађани не учествују у попису. Дежер је тада указивао да је учешће свих грађана, а нарочито мањина, веома значајно, нарочито оних из неразвијених области, како би ЕУ, приликом давања помоћи, знала што прецизније податке и како би помоћ стигла на право место.

Међутим, муфтија Муамер Зукорлић у Санџаку и албански лидери са југа Србије, нису одустајали од позива на бојкот. Док се већина у Санџаку није одазвала муфтијином позиву, Албанци су углавном послушали своје прваке. Према првим подацима Републичког завода за статистику, у Бујановцу је пописано испод 40 одсто грађана од планираног броја, у Прешеву између пет и десет одсто, а у Медвеђи је, током 15 дана, пописано око 70 одсто од планираног броја становништва.

Основна примедба Албанаца односила се на језик на којем су штампани обрасци за попис. Позивајући на бојкот, они су протестовали што формулари нису на албанском језику, иако је, осим државних представника, и Венсан Дежер указивао да ће пописивачи са собом носити и вишејезичку збирку са пописним листићима преведеним на девет мањинских језика, као и да ће пописивачи, приликом уласка у домаћинство, говорити језиком породице у чију су кућу ушли.

И поред дводневног инсистирања да сазнамо какви ће бити даљи потези албанских лидера са југа Србије, нарочито после Хоменове тврдње да ће прекршајне пријаве важити за све грађане, они се нису одазвали на наше позиве. Председник општине Прешево Рагми Мустафа је кратко рекао да је на путу у Тирани, док се председник општине Бујановац Шаип Камбери и лидер Партије за демократско деловање и народни посланик Риза Халими, нису јављали на наше телефонске позиве и поруке.

Али, док се њихове реакције тек очекују, Српско народно веће Бујановца поднело је кривичну пријаву за фалсификовање пописа. Оног из 2002. године.
– Начин на који је извршен попис 2002. године је чист фалсификат. Ми смо поднели кривичну пријаву против Н. Н. лица – каже председник одбора за људска права у Бујановцу Светислав Веселиновић, подсећајући да је већина Албанаца бојкотовала попис 1991. године, али не и 11 година касније.

Веселиновић такође најављује да ће Српско народно веће Бујановца поставити и следеће питање: да ли челни људи општина на југу Србије могу да учествују у раду државне администрације, а да, при том, бојкотују и попис и државу коју представљају.
Александар Апостоловски
-----------------------------------------------------------
Пописне комисије покрећу прекршајни поступак

Објашњавајући процедуру за покретање прекршајног поступка за лица која су одбила да се попишу, начелница Одељења за попис становништва Републичког завода за статистику Снежана Лакчевић, каже да захтев за покретање прекршајног поступка надлежном суду подносе општинска, односно градске пописне комисије.

– Ако и поред убеђивања и упозорења пописивача, грађанин неће да се потпише, на терен излази и пописна комисије, са најмање два члана, која опет упозорава грађанина да се попише. Ако и даље лице одбија да буде пописано, општинска, односно градска пописна комисија, сачињава записник и покреће прекршајни поступак.
-----------------------------------------------------------
Зашто је Македонија прекинула попис

Прихватањем Закона о престанку важности Закона о попису за 2011. годину, који је македонски парламент усвојио пре неколико дана, и званично је у тој земљи прекинуто пописивање становништва и имовине. У званичном саопштењу Државне пописне комисије, наведено је да се попис прекида због резултата који су добијени и који не одражавају реалну слику бројности неких етничких заједница у Македонији. Комисија је поднела оставку четири дана пре најављеног окончања пописа, истичући да није у могућности да га спроведе у складу са европским стандардима. Попис у Македонији, девети по реду, почео је 1. октобра, а требало је да се заврши 15. октобра.