Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Подаци са пописа још увек необрађени

Обрада података прикупљених у току пописа почиње тек 1. новембра, а до тада је веома неозбиљно лицитирати са бројем укупног становништва како у Србији, тако и у појединим општинама и градовима, каже Снежана Лакчевић, начелник одељења за попис становништва у Републичком заводу за статистику.

– Податак који је претходних дана објављиван у медијима као наводни најновији број становника, односи се искључиво на број попуњених пописних образаца. Број становника биће познат тек када одузмемо поједине категорије као што су студенти или људи на привременом раду који су, углавном, по два пута пописани. Не можемо ни приближно проценити колики ће бити број становника у односу на број испуњених пописница, јер ће се ти подаци разликовати од места до места – објашњава наша саговорница.

Тако је, током пописа 2002. године, попуњено 8,09 милиона пописних листа, а пре него што је добијен коначан број становника, одузето је 400.000 људи који су на привременом раду у иностранству дуже од годину дана, затим 70.000 привремено присутних особа и 3.000 страних држављана који су у нашој земљи краће од годину дана.

Ипак, методологија и начин рада сада је другачија у односу на претходни попис.

– Како смо и најавили, прелиминарни подаци о укупном броју пописаних особа, броју чланова домаћинстава и броју домаћинстава биће познати 15. новембра али и тада нећемо имати специфичне податке – попут националне припадности или квадратуре стана и кухиње. Све остале податке објављиваћемо сукцесивно од краја августа наредне године, па све до краја 2013. године – каже Снежана Лакчевић и додаје да су поједини медији објављивали податке и о националној припадности, али нису нигде назначили да ова статистика датира још из прошлог пописа одржаног 2002. године. На основу сада прикупљених података, до те информације је немогуће доћи. Према речима шефице одељења за попис, одговор на питање о националности особе коју пописују, пописивачи су морали да запишу тачно онако како је та особа изговорила, па ће сигурно у обрасцима бити и „Србкиња”, „Србијанки” и „Србијанаца”, које ће рачунарски програми препознавати као – Србе.

Број становника Србије сигурно је умањен за више од 300.000, колико износи негативан природни прираштај у последњих девет година. Овој бројки биће придружен и број некадашњих избеглица, сада повратника у родна места, као и број исељеника из Србије.

– Једна од новина коју смо увели приликом обраде података с овог пописа биће третирање страних студената, који ће бити заведени као становници градова у Србији у којима студирају, па ће тако и улазити у коначан збир становништва. Тако ће и друге земље, у којима уче српски студенти, третирати наше држављане као становнике градова у којима бораве – истиче Снежана Лакчевић.

Насупрот томе, студенти из унутрашњости Србије који студирају ван места боравка биће третирани као становници градова у којима је настањена њихова породица.

Општинске пописне комисије нису задужене за обраду података већ ће да припреме пописну грађу, проследе је у регионалне центре, а после тога у Републички завод за статистику. Скенирање свих пописних листа почиње 15. децембра, а биће завршено 15. априла.

----------------------------------------------

Изуједани пописивачи

Поједини пописивачи нису имали среће, па је неколико њих доживело блиски сусрет са псима. У РСЗ нису желели да прецизирају колико су пописивача изуједали пси током две недеље њиховог путешествија по Србији, али су рекли да су сви збринути и да није било озбиљнијих повреда.

Један од пописивача је, обилазећи терен, упао у шахт и повредио ногу. Тежи посао су имали они који су обилазили раштркана брдскопланинска места. Ипак, њих је углавном чекала награда када стигну до куће домаћина којег су тражили. Поштујући старе српске обичаје домаћини су неретко пред пописиваче износили кајмак, сир и погачу. Тако окрепљени могли су да наставе пут.

– Сви ови пописивачи су, у односу на колеге из градова, имали мањи број домаћинстава за обилазак, али и тежи посао, па ће бити награђени са највише четири дневнице. Иако су њихове колеге из градова имале наизглед лакши посао, по солитерима сретали су се и са не баш пријатељски настројеним особама које су им једва отварале врата. Морали су по неколико пута да се враћају како би нашли поједине суграђане који по правилу раде од јутра до мрака – каже Снежана Лакчевић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.