Петак, 03.12.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија надмудрила режим

Тачно пре десет година велики број демонстраната повређен је пред полицијским кордоном Фотодокументација Политике

ТЕМА ДАНА
У Београду је јуче, серијом манифестација и догађаја, обележено 10 година од такозваног контрамитинга СПС-а и ЈУЛ-а. Тог 24. децембра 1996, врх тадашњег режима, усред студентских и грађанских протеста због изборне крађе на локалним изборима, одлучио је да у престоници организује "величанствени митинг подршке" Слободану Милошевићу, који умало није прерастао у сукоб ширих размера. Обележавању годишњице прикључили су се, поред грађана и студената, и Демократска странка и Српски покрет обнове, као странке које су предводиле тадашњу Коалицију "Заједно". СПО је још у подне организовао скуп испред Теразијске чесме, где је, иначе, Милошевић и одржао познати говор на контрамитингу ("Волим и ја вас"). На скупу је председник странке Вук Драшковић поручио да су дошли да захвале Београђанима "на свим оним напорима и издржљивости током она три месеца демонстрација 1996. и 1997. године":
– Дошли смо да се сетимо оних који су убијени, оних стотина пребијаних, премлаћиваних, хапшених, и да свима њима кажемо једно велико хвала. Ја ћу одмах после овог скупа отићи да обиђем гроб Зорана Ђинђића, да положим цвеће човеку, мом саборцу у годинама борбе против режима Слободана Милошевића – објаснио је Драшковић и након тога се са партијским функционерима упутио на Ђинђићев гроб, где су одали почаст убијеном премијеру. За увече је био припремљен и програм испред Теразијске чесме, у организацији Европског студентског форума. На том скупу је требало да се појави и лидер ДС-а Тадић. У првом делу био је предвиђен концерт, а након тога и шетња центром Београда, по узору на протесте 1996–1997. године.

Иначе, 24. децембра 1996. убијен је Предраг Старчевић, а тешко је рањен Ивица Лазовић, док је 58 људи затражило помоћ у Ургентном центру. И Старчевић и Лазовић су били припадници СПО-а.

Тог дана на мосту "Газела" пронађено је беживотно тело Предрага Старчевића, који је подлегао повредама након што су га претукла непозната лица, највероватније Милошевићеви симпатизери. До дан-данас полиција и правосуђе нису утврдили ко је то учинио. Старчевић је, иначе, рођени брат садашњег директора ЈАТ-а Небојше Старчевића.

А Лазовића је погодио у главу Живко Сандић, функционер СПС-а из Врбаса, испред просторија СПО-а у Кнез-Михаиловој улици, за шта је осуђен на условну затворску казну, мада ни та пресуда још није правоснажна. Но, Лазовић је, срећом, тај напад преживео.

Њега и његову породицу је јуче у Бољевцима посетио председник Србије и ДС-а Борис Тадић, који је том приликом рекао да је Лазовић био жртва политичких подела, истакавши да је дошао да га обиђе и охрабри. Лидер ДС-а је подвукао да грађани не смеју да буду жртве политичких подела и да избори треба да буду прилика за бирање између различитих опција, а не разлог за поделе: "Нико нема права да дели Србију и свако може да предложи своју политичку опцију и да допринесе демократском развоју".

Лазовић је рекао да не жели да се никоме деси оно што се њему догодило и да, упркос свему, с надом гледа у будућност. Лазовић је, иначе, због последица тог рањавања у инвалидској пензији. Ожењен је и има две кћерке (средњошколку и студенткињу), које примају месечну стипендију од Народне канцеларије.

Подсетимо, на јучерашњи дан пре 10 година, већ од јутарњих часова, када су у престоницу почеле да пристижу, организовано, присталице Слободана Милошевића, почели су инциденти на улицама Београда. Хиљаде еспеесоваца, са транспарентима и сликама свог лидера у рукама, тумарало је улицама града у очекивању почетка митинга. У том "Брауновом кретању" Београдом, како је време одмицало, све чешће су се суочавали са "шачицом људи", како су, често, државни медији истицали приликом извештавања са протестних скупова опозиције.

Убрзо, број опозиционара на улицама вишеструко је надмашио "контрамитингаше", па су неизбежни били и озбиљнији сукоби. До њих је и дошло. Осим два поменута слаучаја насиља са најтежим последицама, повређено је још много људи, углавном лакше. У тој, својеврсној, "размени аргумената" између присталица власти и опозиције, страдали су бројни носеви, аркаде... Полиција је реаговала сувише касно, око 14 часова, већ после пуцњаве у Кнез-Михаиловој.

Само пуком срећом, али и присебношћу вођа опозиције (Весне Пешић, Зорана Ђинђића и Вука Драшковића), избегнут је најгори сценарио – бројне жртве и грађански сукоби широких размера, о којима говори и тадашњи председник Скупштине Београда и високи функционер СПС-а, а сада председник Социјалдемократске партије Небојша Човић. У исповести недељнику "Време", почетком новембра 1999, а чије делове преносимо, Човић, који се јавно успротивио изборној крађи, објашњава да се врху тадашњег режима највише замерио што, после судског "оверавања" лажне победе СПС-а и ЈУЛ-а у Београду није хтео да сазове седницу Скупштине града. Веома брзо, партија га је искључила из својих редова. Човић је присуствовао контрамитингу, али је то био његово последње јавно појављивање као припадника СПС-а.

Након локалних избора 17. новембра, следећег дана имали су, тим поводом, састанак са шефом партије Милошевићем, објаснио је Човић:

– Поновио је оно што смо фактички сви знали: изгубили смо зато што се лоше радило, постојала је велика свађа на релацији СПС–ЈУЛ. Рекао је: "Изгубили смо, треба да господски предамо власт." До промене долази истог дана: увече, негде око 22 часа, у градским и општинским одборима излази се са информацијом да је било злоупотреба на изборима, да је било крађе.

Како открива Човић, у телефонском разговору 18. новембра око 20 часова, Милошевићу је његова супруга Мирјана Марковић замерила због идеје да преда власт опозицији:

– Већ 19. новембра имао сам састанак са Милошевићем. Рекао сам му да се диже велики талас незадовољства који ће однети све, да су нас победили, да разлоге пораза треба анализирати, да видимо од човека до човека како је ко радио и где смо погрешили... Он је био сагласан са мном. Он је увек био сагласан са мном. Ми смо се састајали скоро сваки дан, састали смо се 55 пута, 55 дана је трајала та наша прича, све до 10. јануара. Ниједан од тих наших поподневних разговора није трајао мање од два сата.

Човић тврди да је био против организовања контрамитинга, али да "нису хтели" да их послушају:

– Ја сам 23. децембра увече добио обећање да ћемо ујутро 24. имати полицију на улицама како бисмо раздвојили народ ако дође до сукоба. Речено ми је да ће на митингу говорити само Милошевић, да ће рећи да је било пропуста, даће рок од 10 дана да се неспоразуми разреше, он лично ће решити ову ситуацију... Ништа од тога није било... Догодило се оно што се догодило: ми смо тада за длаку избегли грађански рат у Београду...

Када је чуо за идеју о контрамитингу, Човић је, каже, упозорио да "организовање таквог скупа у Београду може да изазове сукоб између грађана, а такав сукоб се зове грађански рат". А сама идеја о контрамитингу је, каже Човић, потекла од тадашњег високог функционера ЈУЛ-а, Зорана Тодоровића Кундака. Небојша Човић тврди даље да му је, сада покојни Радован Стојичић Баџа, тадашњи заменик министра унутрашњих послова, рекао да му је лично Милошевић наредио да полиција не излази на улице, да се не предузима ништа:

– Онда сам се чуо са Милошевићем. Рекао сам му да, уколико полиција не буде изашла за пола сата, и ми из Градске скупштине бићемо на улици. Е, онда је, после двадесетак минута, полиција изашла на улице – присећа се Небојша Човић, уз напомену да су Јовица Станишић (бивши шеф СДБ-а) и Радован Стојичић "уз начелника МУП-а Зековића и низ других људи, успели да спрече оно што се надвило над Београдом: страшан, ужасан грађански рат"...

Актуелни председник Социјалистичке партије Србије Ивица Дачић, у изјави за "Политику" наводи да је "претерана оцена" да је Србија пре десет година била на ивици грађанског рата:

– У то време сам био портпарол странке и, у договору са Слободаном Милошевићем, већ 18. новембра, честитао сам Коалицији "Заједно" на изборној победи. Али, после тога је дошло до промене става, за шта сам и тада, као и данас, сматрао да је била грешка. Мислим да је претерана оцена да је тада могло да дође до грађанског рата. Опет, била је велика грешка и то што полиција није на време раздвојила сукобљене грађане, али мислим да полиција није добила такву наредбу из врха СПС-а. Зашто полиција није изашла – не знам, али знам да је Милошевић због тога био веома љут. Све се на крају завршило онако како је требало да се заврши одмах. Подсећам да је СПС "лекс специјалисом" признао резултате локалних избора, а свега неколико месеци касније, СПС је, заједно са СПО-ом, срушио Ђинђића са места градоначелника Београда. А ДС нема право да никоме дели лекције, јер управо ових дана своје чланове доводи испред седишта СПС-а, провоцирајући грађанске сукобе.

С друге стране, и тадашњи председавајући Главног одбора студентског протеста Чедомир Антић, каже за наш лист да не верује да је Милошевић био спреман да иде до краја:

– Мислим да Милошевић није био спреман да иде толико далеко да изазове грађански рат и да војска није била потпуно уз њега. Очекивао је да ће његове присталице доћи у огромном броју и да ће тако решити проблем, али се то није десило.

Ноћ уочи митинга, Антић је био један од стотину људи који су дежурали на Филозофском факултету:

– Са зебњом смо очекивали контрамитинг, јер су све информације које смо добијали указивале да ће Слободан Милошевић изазвати широке сукобе између својих присталица и противника, и да ће, ако његове присталице не потуку присталице опозиције, извести полицију и војску на улице и завести ванредно стање. Али, с друге стране, на улице се слегао велик свет, присталице опозиције, много већи него што је било гласачко тело Коалиције "Заједно". Убрзо је и "растурен" контрамитинг. Тек уз помоћ великих снага полиције, контрамитинг је одржан касније, увече. Суштински, Милошевић је том приликом и прихватио свој пораз на новембарским изборима, у 40 од 200 општина у Србији, колико је био поништио. Али, наравно, требало је сачекати читава два месеца, док није тај пораз што више ублажио...

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.