Недеља, 26.09.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Поглед на српско море

Отварање новог спа-центра у Рибарској Бањи пример је који треба да покаже да су бање наше велико благо и да њихови извори треба да остану Србији, у рукама њених грађана, оценио је заменик председника Владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић приликом отварања тренутно највећег спа-центра у Србији.

Он је објаснио да је спа-центар у Рибарској Бањи, настао на темељима турског купатила, пример улагања које треба вишеструко да се врати, како се враћа земљама са великим приходом од бања у нашем региону. Јер, подсећа, док имамо могућности које су на нивоу једне Мађарске, ова земља од бања зарађује многоструко више од Србије.

Освештавању „нове бање” присуствовао је и патријарх српски Иринеј, оценивши да је ново здање у једној од краљевских бања храна за очи, а лек за кости и да је као савремена творевина настала на темељима старог и традиције, напредак за целу Србију. Министар здравља Зоран Станковић сматра да ће нови спа унапредити не само регион и помоћи држави, већ и да ће подстицати и културу здравља нације…

Здање настало на темељима старог турског купатила из 17. века, повод је за овакве оцене јер се у њему на више од 5.000 квадрата нашло углавном све што садрже најсавременији европски спа-центри: слане собе и пећине, масажна „када Драге Машин” и друге ђакузи каде, сауне, терапије помоћу светлости и боја, фитнес и бјути центри и разне релакс просторије у којима су планиране масаже биљем из јастребачког краја, уз коришћење воде ових извора која се доказала као лековита, што ће центру у Рибарској, у односу на остале у региону дати аутентичност. Културно лето и остале познате манифестације бање одржаваће се убудуће у амфитеатру спа-центра под отвореним небом, окруженог бањском шумом.

Цене ће бити засноване кад центар почне да ради, што се најављује за 1. децембар. Врло брзо почеће изградња суседне виле „Херцеговина” која ће бити отворена само за уживаоце спа-туризма и од пролећа повезана са новим купатилима посебним пролазом.

У спа-центар у протекле 2,5 године уложено је око 5,5 милиона евра, истакао је директор специјалне болнице „Рибарска Бања” др Бранислав Катанчевић. Како је објаснио, „Рибарска Бања” га је изградила углавном својим приходима, зарађених последњих година откако је запуштена бања обновљена. Наиме, Бања је уложила пет милиона, чему су помогли и предуговори о коришћењу дела капацитета са Саудијском Арабијом, Кувајтом и Сиријом, док су су по 25 милиона динара средства Министарства здравља Србије и Националног инвестиционог плана државе. То је знак да можемо да ревитализујемо благо које имамо у постојећим здравственим бањским центрима, изјавио је за „Путовања” др Бранислав Катанчевић. Као председник Удружења бања Србије, Катанчевић још једном апелује да оне пре свега остану национално богатство Србије и да држава о томе донесе јасан план, како би се најбоље искористила заједничка и контролисана улагања. Он очекује да ће доћи време и да се за оваква улагања створе једноставнији и сигурнији начини.

 Секретар удружења бања Владан Вешковић обавестио је да ће ових дана представници бања упутити у том циљу свој предлог закона о бањама, који би омогућио њихов развој и онемогућио „распродају” природног богатства. Како су нам саговорници објаснили, средства Фонда здравља за лечење болесника, бањама често касне, па је сада углавном на руководствима бањских центара да осмисле зараду и развој.

Наше бање треба да пруже, као и светске и европске, спа-програме за младе и пословни свет и да постану њихово окупљалиште. Наравно, став је Катанчевића, не треба при том да изгубе своју јаку здравствену улогу, јер се том концепту сада враћају и бања „Лашко” у Словенији и бање у Румунији, Бугарској, Хрватској и другим земљама које су се претвориле само у спа-центре.

Др Катанчевић подсетио је и да је ово једно од подручја са великим могућностима за развој туризма. Осим извора лековите воде, постојећих и нових базена, мини зоолошког врта и старих адаптираних краљевских вила, у процвату је брдски бициклизам на Јастрепцу који је прилика за оживљавање некад посећене планине.

У шетњи кроз нови спа-центар оспособљен да прими и више од 1.000 људи дневно, отворивши врата између најмодернијег и адаптираног старог дела, прошли смо кроз векове: видели смо и старе аутентичне плочице турског купатила, обновљено „кубе” изнад амама, турске каде, а изнад улаза у нови центар и стару обновљену чесму.

Све крунисане главе, након што је књаз Милош 1834. године послао воду у Беч на анализу, уживале су у благодетима амама, док је краљица Драга Машин имала чак и своју каду у овом купатилу. Развоју бања највише је допринео њен најчешћи гост, краљ Петар Први Карађорђевић. Вилама које је саградио дао је имена тадашњих делова Краљевине СХС, која су до данас остала. Болујући од костобоље, овде је радио државничке послове, па је ту потписана и Декларација о повратку Косова и Метохије матици Србији, а захвални мештани направили су му ситне степенице како би се лакше спуштао од виле до извора, назвавши их Краљево степениште.

Данас, оно води у „бањски спејс шатл”: из затвореног базена, што је специфичност импозантног стакленог здања, директно се кроз водени пролаз плива напоље на отворене базене, тако да ће и зими лети моћи да се исплива или уплива кроз врелу термалну воду, куда је коме воља.

Архитекта и главни пројектант спа-центра Бранка Бошњак, изјавила је: „Циљ овог фитнеса у стаклу је да и Србија добије оно што нема, а то је поглед на море, на наше море, наравно, овде у Рибарској Бањи”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.