Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија спала на 7,1 милион становника

У протеклих девет година, колико је прошло од последњег пописа становништва, Србија је изгубила 377.335 становника. Број становника у Србији, како је речено на јучерашњој конференцији за новинаре, износи 7.120.666 што је за пет одсто мање у односу на претходни попис.

– Готово 300.000 становника изгубили смо због негативног природног прираштаја. Такође, мање нас је због одсељавања из Србије, али и због бојкота пописа од стране Албанаца у Бујановцу, Прешеву и Медвеђи – објаснио је Драган Вукмировић, директор Републичког завода за статистику на јучерашњој конференцији за новинаре поводом представљања прелиминарних резултата пописа становништва одржаног у првој половини октобра. Број становника повећан је једино у Београдском региону (четири одсто), док је највећи демографски пад забележен у јужној и источној Србији (11,5 одсто мање). Број становника мањи је у чак 146 општина, а већи у само 22.

У чак 11 насеља, која и даље постоје, нема ниједног становника, а мање од 100 становника живи у готово 1.000 (975) места углавном у јужној и источној Србији.

– Када добијемо званичне податке знаћемо ко живи у овим насељима, која су углавном старачка. Пре девет година просечан становник Гаџиног Хана или Црне Траве имао је чак 55 година. Сада ће подаци сигурно бити још алармантнији – каже Љиљана Ђорђевић, шеф одсека за попис при РЗЗС.

Нишка општина Пантелеј бележи највећи раст броја становника. Од 17 београдских општина мањи број становника забележен је у шест: Врачар, Стари град, Савски венац, Нови Београд, Сопот и Лазаревац.

Укупан број лица која бораве у иностранству је 294.045, а овај податак добијен је искључиво на основу изјава чланова њихових породица, за разлику од претходног пописа када су се грађани у иностранству попуњавали пописне обрасце у амбасадама, конзуларним представништвима или црквама.

Највећи број лица која бораве у иностранству је из Неготина (12.427), Петровца на Млави (10.282), Новог Пазара (8.831), Пожаревца (8.533)…

Иако је број домаћинстава смањен и пао је испод 2,5 милиона (2.497.187), број станова је порастао и износи 3.243.587. Просечно домаћинство чине само 2,2 члана, за разлику од пређашњих 2,5 члана. У Београду је основано шест одсто више домаћинстава, док је у јужној и источној Србији за исти проценат смањен број домаћинстава. У односу на претходни попис, број станова опао је само у Севернобанатској, Топличкој и Пчињској области, а највише је порастао у Јужнобачкој (18,9 одсто) и Београдској области (17,2 одсто).

Број стамбених објеката највише је смањен у Трговишту, Куршумлији и Житорађи, а повећан у Чајетини, Новом Саду и Нишу (општина Пантелеј). Највећи број привремено присутних лица борави у Новом Саду (18.856) и београдским општинама Нови Београд (9.018) и Звездара (8.608).

Из Завода за статистику поручили су јуче да је почела исплата дневница пописивачима и општинским инструкторима.

– Сарадници 120 општина исплаћени су у потпуности. Надокнада за пописиваче била је у просеку 22.000 динара, а за општинске инструкторе око 30.000 динара – изјавио је јуче директор Вукмировић.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.