Више становника у 11 београдских општина

Београдски регион једини је у Србији који је између два пописа забележио раст становника од 62.997. Према прелиминарним подацима овај део наше земље броји 1.639.121 становника, док је 2002. године у њему живело 1.576.124 становника. Многи сумњају у објављене податке јер сматрају Београд метрополом од најмање два милиона грађана. Демограф Иван Маринковић истиче да је број становника престонице сигурно већи, али не за неколико стотина хиљада.

– Одређени број људи се досељава, ради и живи у Београду, али никада се званично не пријави у овом граду. Ипак, тај број људи не може се мерити огромним бројкама – тврди наш саговорник.

Од 17 београдских општина број становника је већи у 11 у односу на претходни попис, а пао је у шест општина: Врачар, Стари град, Савски венац, Нови Београд, Сопот и Лазаревац. Звездара, Гроцка, Барајево, Раковица, Палилула, Земун и Сурчин спадају међу 10 општина у Србији с највећим порастом становништва.

Подаци не изненађују стручњаке, повећан број становника тумачи се досељавањем, али и млађом структуром становништва престонице.

Београд је највећи гравитациони центар, досељава се највећи број становника, али многобројни и напуштају град. Према подацима Одсека за демографију Републичког завода за статистику, само 2009. године у главни град се доселило нешто више од 51.000 становника, док је напустило око 40.000 људи. Периферни, рубни делови града добијају становништво, а централне градске општине губе. У центру престонице живи већи број старих људи. Према прошлогодишњим проценама стручњака, најстарији су становници Врачара с просеком од 44,3 године. У стопу их прате комшије са Старог града које имају 43,8 година.

Иван Маринковић истиче да јасно зашто приградске општине Сопот и Лазаревац имају мањи број становника у односу на претходни попис. Помало изненађује чињеница да је Нови Београд, за девет година, изгубио око 5.500 душа.

– Сопот је поприлично неразвијена општина, има доста старих. Слична је ситуација и у Лазаревцу. Иако се Нови Београд навелико гради, становници који су у првом таласу насељавали овај део града, сада су у позним годинама, па је морталитет повећан. Чињеница је да је да су новобеоградски станови прескупи што наводи људе да заобилазе овај део града – објашњава Маринковић.

У престоници живи велики број привремено присутних лица, а према подацима новог пописа највише их је у општинама Нови Београд (9.018), Звездара (8.608), Палилула (7.346), Вождовац (5.991), Чукарица (3.780) и Врачар (3.033).

У београдском региону број станова је, између два пописа, порастао за 109.842, па сада у овој области постоји 739.630 станова и 604.134 домаћинстава. У стану бораве 2,2 особа, за разлику од некадашње 2,5.

Негативан природни прираштај није заобишао нашу престоницу, па се прошле године више беба родило само у општинама Звездара и Гроцка, док је Земун био на нултој вредности.

– Пораст броја становника београдског региона је умерена, а и ту очекујемо стагнацију. Села су се већ испразнила. Сада у престоницу долазе становници градова из унутрашњости, али и томе ће једног дана доћи крај – истиче наш саговорник.

-----------------------------------------------------

Шта је насеље Београд

Насеље Београд, што је термин који користе статистичари, са 1.154.589 становника убедљиво је највеће насељено место у нашој земљи. Обухвата у потпуности шест градских општина: Врачар, Савски венац, Стари град, Звездара, Раковица и Нови Београд, а делимично се простире на територији Вождовца, Чукарице, Палилуле и Земуна. Из насељеног места Београд, изузета су приградска насеља која припадају овом региону и територији града: Лазаревац, Младеновац, Обреновац, Сопот, Барајево, Гроцка и Сурчин.