Колико је стварно мање становника

Само месец дана након завршетка пописа, објављени су први резултати укупног броја становника Републике Србије без података за Косово и Метохију (подаци су дати до насељског нивоа).

У јавности су одмах по завршетку пописа почеле лицитације о укупном броју становника, односно за колико је, између два последња пописа смањено становништво Србије. Из Републичког завода за статистику је само дан касније, по завршетку регуларног дела пописа, објављено да Србија има 7.380.000 становника. По званичном завршетку пописа објављен је податак о броју попуњених образаца (П-1) или тзв. пописница (7,5 милиона), који су многи заменили са бројем становника, па је дошло до забуне да ли је уопште промењен број становника (попуњених пописница је било око 7,5 милиона, а примера ради претходни попис је имао готово 600.000 попуњених пописних образаца више него што је коначно било становника). Трећи податак о укупном броју становника дат је на основу редовних годишњих процена које објављује РЗС: узета је процена за 2010. годину на основу које је у Србији без КиМ 7.290.000 становника. На крају, нестрпљива јавност је дочeкала објављивање првих резултата пописа (први валидни податак) према којима је укупан број становника у Србији износио 7.120.000, односно скоро 380.000 становника мање него пописом 2002. године.

На основу методолошких објашњења, у укупан број су укључени држављани Републике Србије, страни држављани и лица без држављанства са пребивалиштем у Републици Србији дуже од годину дана, затим и избеглице са простора бивших југословенских република и интерно расељена лица са Косова и Метохије. Методолошке разлике у односу на укупно становништво према коначним резултатима пописа 2002. године (подаци дати у претходној табели) су следеће:

Може се констатовати да подаци које је објавио РЗС нису сасвим упоредиви и да податак о апсолутном паду броја становника у последњем међупописном периоду није тачан. Да би подаци за 2011. и 2002. годину били сасвим упоредиви, неопходно је изузети интерно расељена лица из података за 2011. годину, пошто она нису била укључена у укупно становништво 2002. године (или у податке пописа из 2002. укључити тада пописани број интерно расељених лица). На основу доступних података, које је објавио Комесаријат за избеглице, 2010. године било је 210.148 интерно расељених лица, а 2001. године 202.000. Грубе процене непописаних лица на југу Србије износе око 60.000, а број оних који су у иностранству краће од годину дана вероватно износи око 20.000. Једноставно речено, да би се добили упоредиви подаци са коначним резултатима пописа из 2002. године потребно је укупан број становника 2011. године (7.120.000), повећати за око 80.000 (колико је према процени непописаних и становника у иностранству до годину дана) и смањити за око 200.000 интерно расељених лица. У том случају, могло би се констатовати да је пад укупног броја становника Србије знатно већи од 377.000 лица и да би онда могао да износи око пола милиона. С обзиром на то да је у међупописном периоду негативан природни прираштај износио око 330.000, могло би се закључити да је за нешто мање од десет година у Србији број одсељених био за готово 200.000 мањи од броја досељених. Постојеће дилеме о укупном броју становника Србије 2011. године и апсолутном смањењу у односу на 2002. годину, биће разрешене објављивањем коначних резултата пописа или можда и неће.

Центар за демографска истраживања Института друштвених наука