петак, 25.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неважећи листићи (не)важе

Моји другови вероватно неће изаћи на наредне изборе. Да ли треба да изађу и изаберу мање зло? Да ли треба да гласају за витеза Коју, напишу „лопови”, или прецртају гласачки лист? Што уопште да излазе? У свету влада политичка апатија што се стандардног партијског система тиче.

Људи су постали политички активни пре свега у време економске кризе, али не кроз стандардне партијске токове, већ кроз протесте и отпор. У таквој врсти политичког учешћа не бира се између партија, већ се грађанин поставља насупрот целом политичком систему и свим партијама. У том случају друга, антисистемска опција постоји ван постојећег система као потенцијална.

Гласање на изборима је постало поново „ин” током Обамине кампање. Но, треба разумети да Обамина победа није просто успех обичних грађана који су изашли на изборе. Напротив, као што Ноам Чомски истиче, Обама је добио између осталог захваљујући огромним донацијама из приватног сектора.

Такође, његова маркетиншка кампања била је бриљантна. Дизајнер Стив Хелер је баш у Београду говорио о фонту слова за Обамину кампању, излазећем сунцу у логоу, плакату Шепарда Ферија (базираном на социјалистичкој графичкој естетици) итд. Дакле, по Чомском, ситуација је врло јасна – ако иста група (приватни сектор) финансира обе партије, онда је то једна партија која заступа интересе финансијера, а не гласача. Дакле, постоји једна „корпоративна партија”. Тај модел овдашњи политичари успешно преносе.

Данас протести у свету показују да људи препознају систем, а не појединачног вођу као проблем. У Србији многи не желе да гласају јер све опције делују непоштено и нестручно. Управо партијске вође тврде да су баш они стручни или поштени, иако су последњи који могу да се позову на кредибилитет. Штавише, идеолошки и програмски, партије се суштински не разликују. Данас су све српске партије квазилевичарске јер наводно брину о социјалној правди, а при том спроводе неолибералне економске реформе (уз корупцију). На ову критику партијски представници дају одговор, при том се чудећи: „Па не може у политици да се измисли топла вода”. Та реченица управо одсликава импотентност стандардног репрезентативног демократског система. Политичар не може да одговори на изазове (криза, незапосленост, сиромаштво) у оквиру свог тржишно-демократског оквира.

Појавио се предлог да незадовољни бирачи у гласачку кутију убаце неважећи глас. На овај начин је гласач искористио демократско право и обавио дужност, при том износећи политички став. Проблем је што је ово исказивање става немоћно јер си ти само у оквиру система рекао кандидатима из тог система да ти се не свиђају.

Политичари се неће потрести, све док неважећи гласови не буду од њихових бивших симпатизера. Када би пет одсто грађана изашло на изборе, то се њих не тиче све док поредак формално клацка. Ја не верујем да је глас демократско средство, већ је задовољење форме, а у међувремену исти финансијери помажу све партије. Ипак, ко жели нека заокружи Дивца или Драгуљчета ради личне сатисфакције малог човека који има свој мали пркос. И то је нешто.

Овај историјски тренутак је важнији него што се чини у медијима – он је истински глобални. Постављања технократа у Грчкој и Италији су покушаји да систем одговори, али исти економски експерти нису предупредили кризу, а решења су им углавном кажњавање радника који су за кризу најмање криви.

Ни људи на улицама Грчке, Енглеске, Италије, Шпаније или Америке не знају шта је решење, али увиђају да ће одговор морати да дају они, а не бирократе. Наши политичари одговарају да је апстинент неодговоран и ако му се ништа не свиђа нека направи своју опцију. Слажем се – само што опција неће бити још једна партија којој су потребне тајкунске паре и партијска послушност. Демократија протекле године није била најживља на гласачким пунктовима, већ на трговима.

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету

Коментари0
35ff5
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.