Субота, 28.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Србија разговара: да ли је Србија погрешно избројана

Бранислав Ђурђев и Снежана Лакчевић (Фото А. Васиљевић)

Инвентар Србије је направљен, први подаци пописа становништва су објављени, али стање нације у бројевима изазвало је бројне полемике међу демографима и статистичарима. На овогодишњем попису догодио се и један преседан, који критичари званичне верзије пописа 2011. износе као доказ погрешног бројања Срба и осталих етничких заједница. Наиме, бивши премијер Србије Зоран Живковић није пописан.НачелницаОдељења за попис становника у Републичком заводу за статистику (РЗС) Снежана Лакчевићкаже да о томе не зна „ама баш ништа”.

За др Бранислава Ђурђева, професора демографије на Универзитету у Новом Саду, дугогодишњег председника Удружења демографа, од старе и мале Југославије, до СЦГ и Србије, игнорисање некадашњег председника владе из пописних операција је само мала потврда „превеликог необухвата”.

Политика: Које су основне примедбе стручне јавности на неке од објављених прелиминарних података? Професоре Ђурђев, имали сте замерке на тајминг пописа и критични моменат, који није уобичајен.

Ђурђев: Сви имамо резерве у погледу резултата. Једна од замерки односи се на померање датума пописа. Наша земља је 1961. године прихватила међународну препоруку да радимо попис сваких 10 година, у години која почиње јединицом. То смо радили све до 2001. године, када смо, због проблема с Косметом и померања пописа у Црној Гори одложили попис становништва за годину дана. На тај начин смањила се упоредивост података у нашој земљи као и оних добијених на светским пописима. Ове године  вратили смо се старим правилима, али је попис уместо у априлу одржан у октобру. И то је утицало на отежано коришћење и поређење података.

Лакчевић: Одлагање пописа за шест месеци не утиче битно на упоредивост. Доста смо се фокусирали на међународна правила у складу с којима је битно да попис буде обављен у току 2011. године. У неким државама попис је одржан на почетку године, а у некима на крају. Сам месец теренске реализације овог посла не угрожава битно упоредивост.

Политика: Сумње стручњака пре свега се односе на свеобухватност пописа, јер није обухваћена цела једна покрајина, а дошло је до бојкота у општинама на југу Србије?

Лакчевић: Према принципу Уједињених нација, попис може да се спроводи на целој територији једне државе или на једном њеном прецизном одређеном делу, што ми примењујемо. С друге стране, ове године нас је делимично омео бојкот албанског становништва, пре свега у општинама Бујановац и Прешево. Сада не можемо да говоримо о утицају бојкота на резултате. Нешто више о томе знаћемо када будемо имали коначне резултате.

Ђурђев: Проблем је настао јер се обухват становништва неколико пута мењао у оквиру дефинисане територије, што не би смело да се дешава. Имамо Албанце с Косова који већ 20 година бојкотују попис и сада се то заразно шири. Ове године на Бујановац, Прешево, Медвеђу и у мањој мери на Рашку. Разлог бојкота може да буде и скривање истине о броју, тачније о етничкој структури Косова и Метохије и јужне Србије. Од последњег пописа на Косову и Метохији, одржаног 1981. године, први пут контролори постају локални експерти и долази до наглог скока албанског становништва. Можда је бојкот пописа 1991. године био узрокован страхом од истине да се не види колико је неалбанског становништва, десет година раније, преименовано у Албанце.

У другим земљама недозвољено је бојкотовати или избегавати попис. У Британији су казне за неодазивање попису 1.000 фунти и грађани се строго држе прописаних правила.

Политика: И у Србији су представници Владе најавили прекршајно кажњавање свих који нису желели да се попишу. Верујете ли у то?

Ђурђев: Не верујем да ће људи који су избегавали попис у нашој земљи сносити било какве санкције. Баш ме занима да ли је било ко досад кажњен због тога?

Лакчевић: До сада не. Тај посао је тек пред надлежним судовима који ће нас обавестити колико људи је кажњено због овог прекршаја. Постоји разлика у санкционисању појединаца који су одбили попис и оних који су групно бојкотовали попис.

Политика: У чему је разлика?

Лакчевић: Када је појединачно одбијање пописа у питању, пописивачка комисија била је дужна да узме податке о особи која није пописана. Када је бојкот у питању, наши пописивачи нису могли да уђу у цела села, а самим тим ни да узму податке о људима који тамо живе.

Ђурђев: И даље не разумем зашто правимо разлику између бојкота и одбијања пописа. Држава или може или не може да спроводи своје законе. Зашто кажњавати појединце, а не и већину становника одређених места. Разлике нема.

Политика: Да ли може да се процени колико Бошњака из Рашке или Албанаца из три општине с југа Србије није пописано?

Лакчевић: У Прешеву је пописано нешто мање од 10 одсто становништва, а у Бујановцу 40 одсто. Не можемо лицитирати с бројем непописаних особа у Рашкој области. Према прелиминарним подацима општина Нови Пазар има око 93.000 становника, али у току додатна три дана пописа, испуњено је још 7.000 пописница, па ће број становника ове општине сигурно бити већи.

Ђурђев: Нови Пазар је мање сумњив, али чини ми се да је већи бојкот бошњачког становништва био у Сјеници и Тутину. Сјеница има мање становника него пре девет година, а Тутин нешто мало више. То је крајње чудно, с обзиром на висок природни прираштај у овим местима.

Лакчевић: Видећемо, не могу ништа да кажем док не добијем коначне податке.

Политика: Према регистру новосадског становништва, који наводи професор Ђурђев, Нови Сад има 383.000 становника, а попис је побројао 335.701 Новосађанина. Да ли је то могући разлог за сумњу у релевантност резултата пописа?

Лакчевић: Морам да посумњам у поузданост података из такозваног регистра јер нисам имала увид у њега.

Ђурђев: Евиденцију о броју становника води ЈКП „Инфоматика” које наплаћује станарину. Они добијају податке о броју умрлих и рођених, пријављених и одјављених становника Новог Сада. Поносан сам што су у последњих 10-ак година подаци којима располаже овај регистар све бољи. Имају списак појединаца, власника станова и величину њихових породица.

Лакчевић: Регистри прате оно што вам је у личној карти, званичну документацију, а велики број људи је пријављен на једној адреси, а станује на другој. Попис евидентира људе у месту где стварно живе, без обзира на њихово формално пребивалиште. Разлика је велика.

Ђурђев: Што се тиче разлика око регистара и пописа, недоумице изазивају избеглице. Јако велики необухват избеглица је био 2002. године.

Лакчевић: Мислите да с 400.000 нису били добро обухваћени? Ја мислим да је обухват одличан.

Ђурђев: Било је свеже, ратно време. Људи су се плашили да се попишу.

Политика: Да ли је могућа толика разлика броја становника према рачуницама професора Ђурђева и РЗС, која износи чак 20 одсто?

Лакчевић: На бази виталне статистике, ми смо имали задовољавајући обухват у Новом Саду. Потпуни обухват је немогућ, али не очекујемо одступања већа од један одсто.

Политика: Неки демографи, попут Горана Пенева, заступају становиште да је највећа контроверза овог пописа – третман интерно расељених лица с Косова и Метохије. Они су ове године укључени у укупно становништво централне Србије, за разлику од прошлог пописа.

Лакчевић: Да, зато морамо сачекати коначне резултате. Иначе, сва интерно расељена лица која у неком насељу живе непрекидно годину дана или дуже, или имају намеру да живе дуже од годину дана, биће укључени. Али ће то важити и за Чачанина који оде у Врање.

Политика: Недоумице изазива и степен обухвата наших држављана на раду у иностранству. Према првим резултатима пописа 2011. године било их је 295.000, док их је 2002. било 414.000.

Лакчевић: Ово је попис уобичајеног становништва у Србији. Наши грађани у иностранству нису предмет овог пописа. Пописивачи су пописивали све који раде у иностранству, јер су многи чланови домаћинства желели да се попишу и њихови ближњи који раде у иностранству. Онда смо ми рекли пописивачима – попишите све.

Политика: Пописивали сте на реч?

Лакчевић: Да. Али тај број није стваран број наших грађана у иностранству, већ смо добили једну слику, добар узорак на основу кога можемо да закључимо куда најчешће одлазе…

Политика: Професор Ђурђев за пописивање наших грађана у иностранству користи реч „наватавање”. Зашто?

Ђурђев: Ми смо увек наше грађане у иностранству пописивали преко дипломатско-конзуларних представништава. Заиста смо покушали да их „наватамо” и тај обухват је увек био очајан и добро је што смо дигли руке од тога. Лоше је што то ремети упоредивост наших унутрашњих пописа. Јер, некада смо их пописивали, а сада смо дигли руке од њих. Овога пута не пописујемо ни наше студенте, ако се свакодневно не враћају у земљу.

Лакчевић: Ми смо их пописали, али ћемо их током обраде искључити. Упоредивост међутим није битно нарушена.

Ђурђев: То може да разлучи стручњак, али не обичан човек. Ако ви кажете обичном човеку Србија је те године имала толико становника, а сада толико, он не мора да зна да је ту било укључено и неких 400.000 пописаних, који живе и раде у иностранству.

Лакчевић: Реч је о међународним упутствима…

Ђурђев: Добро је што их следимо…

Лакчевић: Имали смо низ састанака с представницима УН и Еуростата и увек им је прва реченица била: „Попис није добар извор података о нашој емиграцији”.

Политика: Било је, заиста, много жалби наших грађана у иностранству што нису пописани.

Лакчевић: Они не губе никаква права зато што нису пописани.

Политика: Професоре Ђурђев, да ли вашу тезу о неприхватљивом обухвату појачава податак да је за пет дана накнадног пописа пописано више од 120.000 грађана – од тога половина у Београду и још поприличан број у Новом Саду и још неколико великих градова?

Ђурђев: Свакако.

Лакчевић: Дефинитивно се не слажем.

Ђурђев: Ако узмемо у обзир све ове недоумице и дилеме, може да се на крају деси да није тачан податак да је Србија мања за 377.000 становника. Има један већи проблем, а то је погоршање квалитета становништва. Србија је остарила и демографски фактор ће бити ограничавајући фактор развоја. Ми смо у демографском смислу модеран свет: стари смо, много умиремо, мало деце се рађа… Али у економском смислу, ми смо трећи свет. Тај спој ће изазвати катастрофалне последице у Србији. Отишли су млади, школовани. Остали су стари, нешколовани…

Политика: …Баш вам хвала…

Ђурђев: …И ми смо део њих (смех).

Политика: Да ли сте онда сигурни да нас има мање за 377.000, колико су прве процене РЗС?

Ђурђев: Нисам сигуран да нас уопште има мање.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.