субота, 12.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Неједнакост као светски вирус

Деценијама, а поготову сада у време кризе, расте друштвена неједнакост. О томе говоре медији последњих дана. На пример, у ,,Гардијану” је објављен текст о повећању неједнакости у Британији. Десет одсто најимућнијих имају дванаест пута већа примања од најнижих 10 одсто, док је 1985. тај однос био осам пута. Према истом ОЕЦД-овом истраживању, јаз је повећан и у Немачкој, Данској и Шведској, а у Бразилу, Русији, Индији и Кини разлика је чак педесет према један у корист најбогатијег слоја. Не би ме чудило да је и у Србији однос педесет према један. У Британији је од 1970. удео најбогатијег једног процента грађана у укупним примањима био 7,1 одсто, а 2005. износио 14,3 одсто.

Ипак, ово не значи да средњи слој живи исто као пре, те да нема разлога да се буни што богати живе много боље. Напротив, ово је први пут од Другог светског рата да већина Британаца не мисли да ће њихова деца живети боље од њих. Закључак текста је да је до тих разлика дошло пре свега због регулатива писаних да одговарају најбогатијем слоју. У Енглеској, студенти су на улицама јер ће школарине бити прескупе, док ће богата деца и даље бити у стању да иду на најелитније школе.

Резултат пораста неједнакости, према недавном излагању Барака Обаме у Канзасу, је смањена куповна моћ грађана, што негативно утиче на економски опоравак. Он је истакао и драстично смањену мобилност из нижих у више слојеве. У том говору, рекао је да извршни директори компанија који су некада зарађивали 30 пута више од својих радника, данас зарађују 110 пута више. Приход најбогатијег једног процента увећан је 250 одсто у последњих неколико деценија, док је приход просечних Американаца опао шест одсто, тврди Обама. Дакле, радник је под сталним притиском већ дуже време.

Пошто држава није реаговала, већ поспешивала раслојавање, неједнакост није само економске, већ социјалне и правне природе. У прилог томе говори податак да је у Британији половина слоја најбогатијег једног процента запослена у финансијском сектору. Данас је, поред мањих примања, незапосленост основни разлог за излазак младих на улице светских метропола. Млади без перспективе увиђају ту неправду и зато протестују. Обама се у свом говору дистанцирао од економске политике републиканца, али ипак је као своје економске саветнике поставио управо оне који су учествовали у стварању кризе, људе везане за приватни финансијски сектор. Како се може очекивати од њих или новог премијера Италије да донесу одлуке супротне интересима финансијских институција у којима су се професионално остварили?

Напослетку, поменуо бих емисију Ал Џазире у којој се тврди да финансијске шпекулације утичу на цене хране. Тако Кенија, погођена незапамћеном сушом, мора да увози скупљу храну. Штавише, у емисији се тврди да је суша резултат глобалног загревања које управо најбогатије земље стварају. Зато у Кенији влада глад. Глад у двадесет првом веку због неких коцкара на другом континенту! Али ко ће да мисли на Африку. За разлику од вакцине против свињског грипа, изгледа да ти чувени, светски економски експерти немају вакцину за овај вирус неједнакости. Па да, у томе ,,нема пара”.

Дипломирао филозофију и филмску режију на Колумбија универзитету

Коментари0
8589b
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља