Среда, 28.07.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Истина о уништењу српских Јевреја и њено фалсификовање

Јаша Алмули

Неуморни Јаша Алмули, с енергијом и одговорношћу према истини који плене и на чему би требало да му завиде не само они који тек крећу стазама новинарства, него и амбициозни, па и професионални истраживачи сложених питања наше прошлости, објавио је недавно књигу ,,Страдање и спасавање српских Јевреја“, у издању Завода за уџбенике и наставна средства Србије.

Овом књигом њен аутор је успоставио временски лук између трагичних искустава из Другог светског рата и периода разарања Југославије у последњој деценији прошлог века, уз снажно, изразито полемичко противљење настојањима да се прекраја историјска истина. Били су то поводи да од Јаше Алмулија затражимо разговор, у коме смо га прво упитали зашто је у Другом светском рату, од 12.5000 Јевреја у Србији, убијено њих 11.000 и како их много више није побегло нити је успело да се негде сакрије.

– Било је барем три разлога за то – каже Алмули. – Прво, српски и београдски Јевреји су уништени скоро први у Европи, пре одлуке о „коначном решењу“ јеврејског питања од 20. јануара 1942. и пре оснивања логора смрти на истоку Европе. Не знајући да су Немци предузели уништење европског јеврејства они су мислили да ухапшене Јевреје воде у логоре на рад. Ево поређења: децембра 1941. у главном логору за уништење београдских Јевреја, у Топовским шупама, остало је живих још само 300 одраслих мушкараца. А у Пољској је нацистички шеф Франк тога месеца тек најавио уништење свих 3,5 милиона тамошњих Јевреја. У Немачкој је тек 1. септембра објављено наређење да сви Јевреји изнад 6 година морају да носе траке са жутом звездом.

Шта је био други разлог?

– У јулу 1941. у Србији је букнуо устанак против Немаца који су они брутално гушили стрељањем 100 српских талаца за сваког убијеног Немца и 50 за рањеног. Ту аритметику смрти је наредио сам Хитлер, аустријски Немац киван због пораза бечке царске војске на Церу 1914. и због 27. марта 1941, када је одбачено приступање Југославије пакту фашистичких сила Немачке, Италије и Јапана. Као таоци за стрељање коришћени су највише Јевреји, Цигани и српски комунисти и патриоти. Стрељано је око 5.000 одраслих јеврејских мушкарца из Београда и Баната, затворених у логору код Топовских шупа.

Наш саговорник подсећа да је генерал Харалд Турнер, шеф одељења окупационе команде за цивилне послове, уочио постојање једне контрадикције – Срби дижу устанак, а Немци као таоце стрељају углавном Јевреје. У писму неком своме колеги од 17. октобра 1941. Турнер је олако прешао преко те противуречности и написао: ,,...Али имали смо Јевреје сакупљене у логорима, затим они су држављани Србије, а осим тога они треба да нестану“.

А када је реч о трећем разлогу тако високог постотка уништених Јевреја Србије и Београда, колега Алмули наводи недостатак новца за плаћање скупих фалсификованих докумената и за живот после бекства.

– Половина београдских Јевреја пре рата су били сиромашни – подсећа наш саговорник – што је, уз непознавање немачких намера и недостатак средстава, тешко погодило београдске и банатске Јевреје, њихове жене и децу који су после ликвидације мушкараца почетком децембра 1941. затворени у логору на Сајмишту на левој обали Саве.

– Међу њима је било девојака и млађих жена без деце које би у логорима на Истоку биле одабране за рад и можда остале у животу. На Сајмишту није било селекције. Сви су, без разлике, угушени гасом из мотора у камиону душегупки.

– И још им се нешто страшно догодило: нечувена патња од глади и хладноће од које се ,,ледила вода у чаши и крв у жилама” – како је написала Хилда Дајч у писму из логора. – У пренатрпану сајмишну халу је згурано око 5.000 жена и деце. Вожње смрти у душегупки су кренуле почетком марта 1942. и биле завршене 10. маја 1942. што значи да су у последњих пет месеци живота подносили страшне муке. Из логора на Сајмишту је уморено између 6.000 и 7.000 жена и деце и нешто мушкараца, без обзира на узраст – подсећа Алмули.

Због тога су, каже, Немци из Београда већ почетком 1942. извештавали да су решили јеврејски проблем у Србији.

Франц Редемахер, специјалиста за јеврејска питања у немачком Министарству иностраних послова, у извештају Берлину од 29. маја 1942. јавио је да „јеврејско питање у Србији није више актуелно“.

Eмануел Шефер, шеф службе безбедности у Србији, обавестио је 8. јуна 1942. скуп немачких официра да у Србији јеврејског питања више нема. У разговору с једним војним лекаром он је изјавио да је Београд једини већи град Европе „очишћен од Јевреја“ (Јуденфреи).

Колико се у свету зна о томе?

– Нажалост недовољно. Пажња је била усмерена на уништење великог броја Јевреја у Пољској и у централној и западној Европи, као и једног милиона Јевреја у окупираним деловима СССР-а. Уништавање у Србији и Грчкој је ,,запостављен Холокауст”.

Сем запостављања сведоци смо и фалсификовања Холокауста Јевреја у Србији.

Од када?

– Преживели Јевреји никада нису оптуживали Србе да су криви за њихово масовно убиство. Фалсификовање је почело с Туђмановом ратном пропагандом током разарања Југославије и ратова деведесетих година прошлог века. Хрватска пропаганда је тврдила да су Срби и конкретно квислиншка пронемачка влада Милана Недића тешки сукривци за ликвидацију српских Јевреја. Већ 24. октобра 1991. у лондонском листу ,,Индепендент“ појавило се писмо с потписом Лее Бауман, Јеврејке, службенице хрватског Министарства информација, у коме је наведено и ово: ,,Србија је била прва земља која је с поносом објавила децембра 1942. да је очишћена од Јевреја. Шездесет хиљада Јевреја из свих делова Србије било је транспортовано у три концентрациона логора у Србији где су били уништени… Само убијање извршили су Срби“. Чињеницу да је у Србији било само 12.500 Јевреја а не 60.000 и да су и сва дела иностраних јеврејских историчара констатовала да су убијања у Србији вршили искључиво Немци, хрватски пропагандисти су игнорисали.

Има ли још сличних примера?

– Атила Марко Хор, син Британца и мајке Хрватице, написао је септембра 1993. у лондонском ,,Књижевном прегледу“ да је „српски квислиншки режим Милана Недића са одушевљењем учествовао у Холокаусту и изградио своје логоре смрти...“. Настојећи да судбину Јевреја у Павелићевој НДХ и окупираној Србији изједначи, Хор је такође написао да се ту ради о „две нијансе исте црне боје“.

Шта је био циљ таквих тврдњи?

– Да изазову омразу против Срба међу Јеврејима у свету и у светском јавном мишљењу. И још нешто. Ако се тврди да је Србија учествовала у уништењу својих Јевреја, лакше ће свет поверовати да у рату деведесетих Срби врше етничко чишћење Хрвата у раздробљеној Југославији. Оно што је започела Туђманова ратна пропаганда, наставио је све до данас тзв. Хелсиншки комитет за људска права у Србији са Соњом Бисерко на челу.

На основу чега то тврдите?

– У Извештају о Србији за 2006. тај комитет је написао: „У току Другог светског рата Јевреји у Србији су у високом проценту страдали у Холокаусту не само од немачких окупационих власти, већ и од владе националног спаса Милана Недића, љотићеваца, жандармерије и Специјалне полиције…“

Исти комитет је у своме извештају о Србији 13. јуна 2009. поновио своје оптужбе против Србије. Под насловом ,,Србија је учествовала у Холокаусту Јевреја“ у извештају се наводи: ,,Марионетска влада у Србији, коју су подржавали нацисти, учествовала је у Холокуасту Јевреја за време Другог светског рата... Хоће ли Србија икада да призна истину о своме учешћу у истребљењу Јевреја и босанских муслимана? Хоће ли влада Србије икада да се извини?“ Комитет је у своме извештају за 2009. још написао: ,,...Милан Недић и његова влада националног спаса узели су задатак ’чишћења Србије од Јевреја, издајника и Цигана’.“

Љотићевци на страну, не одговара истини ово изједначење улоге немачких окупатора и квислиншких српских органа у уништењу српских Јевреја.

Да ли тако нешто тврде домаћа или страна јеврејска историјска дела?

– Ниједно. Савез јеврејских општина Југославије у књизи објављеној 1952. Недићевом режиму као конкретно злодело приписује само то што су припадници његове полиције и државне страже трагали за неколико стотина Јевреја који су се крили по Србији после немачких убистава 1941. и 1942. године.

У монументалном делу Раула Хилберга ,,Уништење европских Јевреја“ само се спомиње да је Недићева влада успостављена, ништа друго. Кристофер Браунинг, који је први описао гушење жена и деце из логора на Сајмишту у научном часопису Јад Вашема, не помиње уопште Недића јер су сви починиоци тога злочина били Немци. Недићев режим је имао прљаву и злу, али само помоћну улогу у прогону Јевреја Србије. По налогу Немаца органи тога режима су спроводили антијеврејске мере које је Окупациона војна управа донела 31. маја 1941. године. Недићев режим је учествовао у антијеврејској пропаганди, Недић је новембра 1941. посетио антимасонску и антикомунистичку изложбу коју је финансирао град Београд. Али његов режим није вршио истребљење Јевреја.

Није ни основао логоре за Јевреје?

– Није... У логору на Бањици постојало је посебно одељење за Јевреје којим су руководили Немци. Кроз то одељење је прошло 688 Јевреја од којих су Немци стрељали 382, а њих 186 пребачено је у логор на Сајмишту, док су 103 преузели СС и Гестапо. Одлука и извршење физичког уништења Јевреја били су искључиво дело Немаца.

Шта закључујете у светлости ових чињеница?

– Закључујем да су и Туђманова пропаганда и Хелсиншки комитет оптуживали Србију за уништење Јевреја због својих политичких циљева. Тиме су злоупотребили нашу несрећу и скрнавили наше жртве.

Играли су се туђом смрћу у своју корист.

Томе се мора стати на пут. Не да би се бранило Недића као квислинга, већ да бисмо спречили смањење кривице Немаца и преиначење историје Холокауста, које у овом времену поприма чудовишне размере – све до његовог порицања. 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.