Уторак, 26.10.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

Морал није модни крик за једну сезону

Горан Марковић (Фото: А. Васиљевић)

„Доктор Д” назив је најновијег драмског текста редитеља и драмског писца Горана Марковића који се увелико поставља на сцени „Раде Марковић” у Београдском драмском позоришту. Марковић по традицији и режира своје ново драмско штиво. Реч је о ангажованом, савременом комаду у којем је главни јунак двострука личност, а кроз којег аутор покушава да дочара и повезаност људске природе са екстремима које свако од нас носи у себи. У глумачкој подели су: Драган Петровић Пеле, Павле Пекић, Слободан Ћустић, Слободан Бода Нинковић, Срђан Дедић, Саво Радовић и Милица Зарић. Премијера се очекује крајем фебруара.

Горан Марковић је уметникплодне каријере. После студија у Прагу ради документарне филмове, а од 1976. године почиње да снима игране филмове: „Специјално васпитање”, „Национална класа”, Мајстори мајстори”, „Вариола вера”, „Тајванска канаста”, „Већ виђено”, „Сабирни центар”, „Тито и ја”, Урнебесна трагедија”... Режирао је и позоришне комаде „Пазарни дан” А. Поповића, „Београдска трилогија” Б. Србљановић, „Поморанџина кора” М. Пелевић, „Терапија” Ј. Цветановића. Аутор је драмских комада „Пандорина кутија”, „Deliriumtremens”, „Турнеја”, „Говорна мана”, „Вила Сашино” и Фалсификатор”. Професор је режије на Факултету драмских уметности у Београду и члан Европске академије за филмску уметност у Бриселу.

У својим драмама најчешће исмевате појаве које вас боле, као и све нас. Тврдите да је смех облик јаукања. Написали сте нови драмски текст „Доктор Д”. Шта вас је овога пута заболело?

Још увек нисам сигуран у то да ли ће мој нови драмски текст бити комедија. Има у њему ствари које су комичне, али има и јако много опорих тренутака. „Нешто између”, што би рекао Срђан Карановић. Уосталом, таква је већина мојих филмова и комада.

У овом случају реч је о сатири „Доктор Д”. У њој је главни јунак двострука личност. Зашто?

Као што је познато, сви ми имамо своју „сенку” коју више или мање успешно покушавамо да сакријемо. О томе говори генијални роман Роберта Луиса Стивенсона „Необични случај доктора Џекила и мистер Хајда”. У њему доктор Џекил покушава да у себи сузбије своју „сенку”, мистер Хајда, и то му не успева. У мом комаду дешава се супротно: мистер Хајд покушава да постане доктор Џекил и то му такође не успева. Јер, људска природа је најтеже појмљива.

Нови комад сте најавили као прилично изненађење. Не само у Београду, већ и шире. У чему се оно састоји?

Тема. Болеће. Али, као што смо већ рекли, без бола нема смеха. Ни забаве, ако хоћете. Забава није разбибрига. Да би нешто било забавно мора нас се и те како занимати, тицати нас се. Смејати се можемо само стварима које су нам блиске, а које не можемо, или не смемо да превалимо преко уста.

У својим делима бавите се најчешће друштвено-политичким темама. Зашто не можемо да изађемо из зачараног круга? Ко су, по вама, главни кривци?

Није посао уметности да проналази кривце и осуђује их. Тиме би морало да се бави правосуђе. Позориште се, на најчистији начин, бави истином. Као најбољи детектор лажи, позориште нам открива суштину ствари. На бини се боље него било где другде разликује истина од лажи.

Где смо данас у односу на 5. октобар 2000? Шта се променило?

Изгледа да се менталитет народа исто тако споро мења као и људска природа. Мислим да је погрешно оптуживати само политичаре за оно што нам се никада није догодило, а обећавало је да ће се десити. Као да нисмо били спремни. Уосталом, зар отпор Европи, који јача из дана у дан, не говори о нашем вековном вагању између урбаног и руралног?

Стварност коју живимо остаће упамћена по безосећајности, пљачки, лицемерју, отвореној хипокризији. Како да умиримо своје немире, страхове, зебње?

Један систем вредности, какав да је био, нестао је, а нови није успостављен. Морални вакуум, одсуство било каквог саосећања за друге, за одговорност, за лепоту живљења – царује. Али, ко не плати на мосту… Кад-тад ће многе стићи сазнање да су траћили живот на погрешне ствари.

Носимо ожиљке времена. Када ће и да ли ће нам дунути повољни ветрови?

Довољно сам већ живео да схватим како се у оквиру једног људског живота дешавају успони и падови, чак и они сасвим неочекивани и наоко безразложни. То што данас неко негде живи лагодно не значи да једнога дана неће патити. И обратно. Исувише дуго плаћамо нашу несрећу, толико то већ траје да сам сигуран да ће се једном све преокренути. Једино што и ми сами морамо помоћи у томе. Безнађе никоме није донело добро.

„Успех корумпира човека, неуспех га лечи”, рекли сте да је то ваша животна девиза. Часно држање и поштен живот нису више категорије које занимају било кога. Шта је данас на цени?

Част и поштење можда нису тренутно на цени, али то не значи да више нису важни. Тек када сагледате свој живот у дужем периоду, када се ствари слегну, схватате да остају само оне вредности које имају етичку тежину. Морал није модни крик за једну сезону, то је вертикала која све држи.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.