„Џезија” – посвета великанима џеза

Дипломирани економиста Владан Вучковић Паја економијом се никада није бавио. Хоби је претворио у посао и већ две деценије је професионални музичар. Свирао је са многим великим именима српског рока и попа, са уметницима са простора бивше Југославије. Гитаристу са обавезним качкетом на глави знају бројни посетиоци концерата Здравка Чолића, Кикија Лесендрића, сарађивао је са Корнелијем Ковачем, Радетом Радивојевићем… Истовремено, стварао је и своју музику.

Након пет објављених албума, почетком фебруара требало би да се појави и шести – „Џезија” на којем се Владан представља са десет композиција писаних у џез маниру.

– Џез манир је оно што обједињује мој ауторски израз на овом албуму. Инспирацију сам пронашао у великанима џез музике које сам увек радо слушао. Композиције и њихови називи мозаик су мојих импресија и музичких размишљања. Само џез и ја. Наслов је помало афористичан. Иако сам више везан за рок и поп музику, током усавршавања инспирацију сам црпао из музике Мајлса Дејвиса, Џао Паса, Веса Монтгомерија, Џанга Рајнхарта, Робина Форда, Пета Метинија… – каже Владан Вучковић уз напомену да он није прави џез музичар али да сматра да је имао довољно знања и искуства да се изрази овим жанром.

Музичар који током разговора не заборавља да помене да је рођен у Бору и да је један од најлепших доживљаја имао управо у родном граду, где је недавно одржао концерт са бендом „Спиритус мовенс”, сматра да је џез најдемократскији правац у историји музике.

– Постоје врло затворене форме џеза тешко разумљиве музичарима али и врло слушљиве за ширу популацију. Многи музичари који су направили комерцијалне бендове наслоњени су на џез. Стинг, „Симпли ред”, Шаде… Велики сам поштовалац балканске етномузике, али овим албумом сам хтео да искажем поштовање и тој великој култури која је заразила цео свет. Џез фестивали постоје од Јапана до Канаде, Аустралије… Наравно, преко Београда – прича Вучковић.

Сваки од албума које је потписао представио је концептуално. У првом „Пут ка сунцу” инструментали су посвећени планетама Сунчевог система, други под називом „На истоку запада” базиран је на музици источне Србије, обрађена је влашка музика која је, по Вучковићевом мишљењу, један од најлепших мелоса Балкана.

– Из Бора сам, те ми је блиска. Тај албум је имао доста успеха и на иностраној сцени, заправо на „Златној ружи Луцерна” приказана је получасовна емисија коју је продуцирао РТС, потписао редитељ Марко Новаковић а ја музику. Ушла је у конкуренцију за доделу награда и без обзира на то што није освојила неку, јако сам поносан јер је била у конкуренцији у пробраном друштву као што су Кајли Миног и Роби Вилијамс – истиче Владан напомињући да је „На истоку запада” на Светском фестивалу телевизијских емисија у бугарском граду Албени освојила гран при.

Трећи албум „Дневник дуге пловидбе” Вучковић је посветио градовима света у којима је био приватно или пословно а четири од пет његових албума била су инспирација редитељу Марку Новаковићу да направи емисије под истим називом па је и ова била у конкуренцији за награду „Златна ружа Луцерна”. Албум „Партитуре за корен и стабло” Владан је посветио прецима прерађујући неке од познатих класичних композиција попут Бетовенове „Оде радости” и Брамсове „Мађарске игре”.

-------------------------------------------------

Претпремијера на Интернету

Пре него што најновији албум гитаристе Владана Вучковића угледа светлост дана, композиције ће бити представљене на Интернету – Јутјубу, Фејсбуку… уз видео илустрације за свих десет композиција.