Крај промашене мисије

Упркос образложењима међународног цивилног представника Питера Фејта да није завршио сав посао на Косову због кога је постављен, група земаља коју чине државе које су признале независност Косова одлучила је у Бечу да се до краја године оконча Фејтов мандат и надзирање независности коју су подржавале ове чланице.

Међународна управљачка група, основана 28. фебруара 2008. године у Бечу, иако се истицала оштрим критикама на рачун Србије и препорукама шта и како треба урадити на Косову, није обавила значајан посао, па су од њеног оснивања на Косово слате друге мисије и други представници. Непуне четири године касније државни секретар у Министарству спољних послова Аустрије Волфганг Валднер најавио је да би „оно што је у Бечу основано, могло овде наћи и успешан крај”.

Међународна управљачка група за Косово (ИСГ), после вишемесечних најава и претходног нерадог продужења Фејтовог мандата, донела је одлуку да ову годину проведе у припремама за затварање канцеларије међународног цивилног представника (ИЦО) и у окончању надгледања независности до краја године, уз испуњење утврђених предуслова.

У закључцима ове групе тражи се од Србије да поштује своје међународне обавезе и да се уздржи од уплитања у ствари Косова, подразумевајући ту и „повлачење своје полиције, снага безбедности и осталих елемената присуства државе”, али и да не организује изборе на територији КиМ.

Фејт је на дан одлуке о привођењу крају ове канцеларије пред новинарима протестовао да је затварање његове канцеларије условљено пуним испуњавањем Ахтисаријевог плана, а на питање шта конкретно предвиђа план за окончање мандата његове канцеларије, он је одговорио да је потребно да реалност јужно од Ибра постане реалност на северу Косова и да тај део буде повезан са Приштином.

Фејт је објаснио да север остаје део Косова и да Управљачка група сматра да подела није опција, већ очекује да имплементација Ахтисаријевог плана буде спроведена на читавој територији Косова. „Цео процес окончања надгледане независности и будућност Косова као модерне, мултиетничке демократије не би смели да буду талац лидера на северу Косова који имају другу агенду”, рекао је тада Фејт.

Ипак, само два дана пре бечког састанка немачки и француски амбасадори у Приштини су најавили да се, упркос Фејтовом мишљењу, надзирање може завршити и без спровођења Ахтисаријевог плана на северу.

На скупу у Приштини посвећеном годишњици Јелисејског споразума, који је обележио француско-немачко помирење, немачки амбасадор Ернст Рајхл је констатовао да је проблем севера немогуће решити током 2012. и да би зато „било неправедно одлагати окончање надзирања само зато што није спроведен Ахтисаријев план на северу”.

Француски амбасадор Жан Франсоа Фиту је тада најавио да ће се надзирање завршити до краја 2012, али је упозорио косовске Албанце да се не радују много том окончању. Амбасадори ових двеју држава су најавили да ће надзорник независности и спровођења Ахтисаријевог плана ипак окончати своју мисију иако не буде спроведен овај план у том „најпроблематичнијем делу Косова”, односно на северу.

Поред тога, и амерички дипломата и некадашњи регионални представник УН у Косовској Митровици Џерард Галучи приметио је у ауторском тексту да недавна саопштења Велике Британије и Француске говоре да су оне спремне да прихвате нешто мање од максималистичког захтева да Србија преда север Косова Приштини.

Коментаришући најаву краја мисије Питера Фејта, државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић констатује да Међународну управљачку групу (МУГ) од почетка прате контроверзе. „Фејт и његова мисија су настали како би потиснули Унмик и заузели место мисије која би се бавила високим политичким питањима. У томе нису успели, иако су приштинске власти из све снаге то подржавале. Срби су одржали Унмик, а и у СБ УН се није могла постићи сагласност да се он угаси”, подсећа Ивановић.

Он подсећа да су Фејт и његова мисија имали проблеме и са Еулексом, улазећи у његове надлежности, а да је при томе Еулекс био потпуно аутономан, како му је и мандат налагао, и у односу на Унмик и у односу на МУГ.

„Албанци у Питеру Фејту и тој групи нису видели значајан политички фактор, јер су они и даље превасходно окренути ка америчкој амбасади у Приштини, а други по важности фактор од утицаја на њих је Европска комисија, која није дозволила да се преклапа са МУГ”, закључује Ивановић.

Још један фактор који је допринео неуспешности ове мисије јесте и то што Срби од почетка нису хтели да имају било какву комуникацију ни са њим ни са његовом канцеларијом.

„Фејт није могао да учини ништа поводом севера Косова, јер Србима напросто није био саговорник. Зато је Купер преузео тај посао директно из Брисела”, закључује Ивановић објашњавајући зашто је Фејт био неуспешан у примени Ахтисаријевог плана и у остваривању комуникације етничких заједница.