четвртак, 06.05.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа
понедељак, 06.02.2012. у 22:00 Никола Кусовац

(Наводно) стручна тела

Одговор на питање које је овде постављено захтева темељно истраживање чије би се чврсто упориште налазило у исцрпним и објективним статистичким подацима, да не кажем и њиховој стручној анализи.

Међутим, чини ми се да, према грешкама које прави, нарочито приликом додела тзв. националних пензија, наше актуелно Министарство културе, које би по природи ствари морало да брине o томе ко се, како се и шта се све вреднује у култури Србије, више нема здравог ослонца у институцији попут Завода за проучавање културног развитка Србије.

Стога се министарство у раду ослања на комисије које формира, односно на слободно уверење њихових више или мање добро одабраних и стручно потврђених чланова. На сличан начин, преко разних стручних или наводно стручних тела, одбора, жирија, селектора итд., додељују се готово сва признања у Србији.

Да при томе влада поприлична стихија доиста није потребно доказивати. Већ овлашна анализа додељивања само неких престижнијих награда и признања, да их набрајамо било би одвећ заморно и монотоно, показала би свеколику и често погубну разноликост критеријума. При чему су најгора она решења која проистичу из дневнополитичких, партијских и неретко родбинских интереса, који иначе преовлађују, а по правилу су производ Србије подељене на „прву” и „другу”.

Пошто ми не пада на памет да се опредељујем и пошто не волим да импровизујем, како то чини Министарство културе, а биће да у томе није усамљено, дајем себи слободу да у овим тренуцима нетранспарентне анархије и помањкања минимума мерила којима би се регулисало додељивање награда и признања у култури Србије, предложим надлежнима да бројне бирократе, саветнике и чиновнике при нашим министарствима, у првом реду оне који брину о култури и уметности, односно о образовању и науци, наравно под условом да им се може поклонити поверење, што значи да нису партијски и родбински већ стручан кадар, саберу у један озбиљан Завод за проучавање културног развитка са јасним радним задацима и обавезама.

Тако прикупљани и потом стручно обрађени подаци релевантни за развој културе у Србији представљали би здраву основицу за успостављање поузданих мерила приликом додела награда и признања заслужним прегаоцима у култури, уметности (наравно без естраде), просвети и науци. У противном, остаћемо где јесмо, изложени деловању оних који воле да лове у мутном и који то, на општу жалост, раде успешно.

Историчар уметности

Коментари0
0b147
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

logo

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља