Четвртак, 26.05.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године

Седиште Међународног Црвеног крста у Женеви

Интересантна је теза да је Србија била прва земља која је демантовала учење чувеног др Роберта Коха, који је ушао у историју због проналаска бацила туберкулозе и на конгресу у Лондону 1901. године изјавио да се тог бацила не треба плашити. Тада је на сцену ступио наш човек, др Јован Чокор, који је на Првом конгресу српских лекара три године касније побио његове тврдње и уз помоћ посебног експеримента доказао да је млеко туберкулозних крава и оваца посебно инфективно за човека, тражећи да се из исхране искључи некувано млеко и сир.

Забележено је да је годину дана касније др Кох на овоме честитао др Чокору. Дугогодишњи кустос Музеј медицине Српског лекарског друштваприм. др Будимир Павловић каже да постоји и први доказ о постојању ХИВ вируса јер је др Коста Динић, који је најпре радио у Белгији, а затим је средином 19. века отишао у афричку државу Конго да буде доктор људима који су били ангажовани на изградњи железнице, сачувао запис да је открио два случаја који су вероватно настали као компликација услед постојања ХИВ вируса.

Доктор Павловић наглашава да је Кнежевина Србија први Закон о чувању народног здравља донела 1845. године, а по том пропису ниједан динар одвојен за здравље није смео да се потроши за друге сврхе осим за лечење и опоравак болесних.

– Збирка српског војног санитета садржи предмете и документа о свим ратовима које је Србија водила. За време рата против Бугарске у окршајима 1884. и 1885. године Србија је своје рањенике збрињавала, а Бугарска тада није имала организован војни санитет. У Европи се прикупљала помоћ и конвоји санитетског материјала су били спремни да то однесу у Бугарску, али се између испречио фронт са српском војском. Тада се догодило нешто што у историји није забележено. На захтев лекара аустријског Црвеног крста, Влада Србије је одобрила војној команди да за један дан прекине рат, отвори линију фронта и пропусти санитетски материјал који је из Беча упућен у Софију. Србија се придружила апелу из Европе и отворила своје војне магацине из којих је дала лекове, ћебад, кревете и сав материјал који је био неопходан за отварање једне болнице у Бугарској и на тај начин помогла земљи са којом је била у рату. Тај моменат се налази на слици на којој је приказана примопредаја српских поклона бугарским војницима, која се догодила код Пирота. За овај преседан у светској историји ратовања, Међународни Црвени крст у Женеви доделио је специјално признање Црвеном крсту Србије, тако да је у холу зграде ове организације постављена табла на којој је исписано: „Буди тако хуман као што је била хумана Србија 1885. године” – истакао је др Павловић, кога познаници сматрају правом живом енциклопедијом српске медицине и највећим зналцем из ове области.

Иако каже да не зна хоће ли га поново позвати да на свој начин да печат преуређеном музеју, др Павловић каже да га највише боли то што су му појединци на неки начин забранили да прича о ономе што најбоље зна – историји српске медицине и експонатима које је прикупљао деценијама. Док га ноге и памћење буду служили, каже да ће радо свима које интересује преносити своје знање, али и да ће се заложити и за то да се осми март као Дан жена више не зове тако, већ да тај датум треба обележавати као Дан мајки, јер је Србија у неком давно прошлом времену имала слуха да управо на тај дан награђује маме које су имале најбоље неговане бебе.

----------------------------------------------

Рођак Милице Стојадиновић Српкиње

Доктор Будимир Павловић објашњава да су и из његове породице потекла нека значајна имена у историји земље. Тетка његовог оца била је Милица Стојадиновић Српкиња, а стриц Јован Павловић био је црногорски министар просвете, кум краља Николе и један од оснивача цетињске гимназије. Његов тата је као ађутант радио на двору, у пратњи краљице Марије, која га је, каже, кад је био дете често држала у крилу. Њу сматра великим добротвором наше земље и медицине, а о њој је досад написао три књиге.

----------------------------------------------

Књига о исхрани из 12. века

Најстарији текстови, у којима се говори о еколошко-биолошким нормама исхране, настали су у 12. веку. У то доба су донети и први прописи о уређењу манастирских болница, чији је аутор био Свети Сава. У Хиландарском типику, из 1199. године, на једном месту се препоручује умереност у јелу, а у поглављу о болницама и болничарима наглашено је да они који падну у болест треба да се уздрже и буду скромни и задовољни оним чему је време, мислећи на природу болести, стање болесника и сезонске услове исхране.

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Djurdjica
Da li mozete da dodjete do fotografije te ploce, ili ploce same i fotografisete je? Jer godinama povremeno, tu i tamo naidjem na ovu informaciju, ali nikada niko nije tu pricu potkrepio i slikom... Hvala unapred i srdacan pozdrav.
djole
Dok sam citao ovaj clanak postideo sam se zbog cinjenice sto dam se tek sad upoznao sa briljantnim umovima i humanim postupcima nasih predaka. Malo kasnije sam shvatio da bi trebali da se stide svi oni koji su ove umne i plemenite ljude i njihova dela skrivali od sopstvenog naroda preko 120 godina.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.