Споменик Миланковићу наспрам Карађорђа

После пуштања у оптицај новчанице од 2000 динара, с ликом Милутина Миланковића, стигло је ново признање за славног српског научника, неправедно запостављеног последњих деценија. Већ следеће године, у парку „Милутин Миланковић” поред метеоролошке опсерваторије у близини Народне библиотеке Србије, биће подигнуто спомен-обележје овом великану који је поставио астрономску теорију климатских промена и објаснио настанак и трајање ледених доба. Тако ће се Миланковић наћи на каменом постољу преко пута Карађорђа и Храма Светог Саве.

Славко Максимовић, који је председник Удружења „Милутин Миланковић”, од оснивања у децембру 2006, каже за „Политику” да је Милутин Миланковић један од ретких српских великана који нема споменик ни у Београду, нити било где у Србији. Постоји, додуше, неколико његових биста, али су оне све у затвореном простору, дакле недоступне за јавност.

– Иницијативу за подизање споменика, коју је годину дана пре нашег оснивања покренула Геолошка и хидрометеоролошка школа „Милутин Миланковић”, преко САНУ је упућена надлежним градским органима. Затим је наше удружење, у оквиру обележавања године Милутина Миланковића, 2009, обновило ову иницијативу и предложило да се споменик, односно спомен-обележје подигне на повољној локацији у Београду. Уз велику подршку градоначелника Драгана Ђиласа, коначно је одређена локација у делу Карађорђевог парка, који је преименован у Парк „Милутин Миланковић”, који се налази у Булевару ослобођења испред метеоролошке опсерваторије – наводи Максимовић.

Још у новембру Скупштина града је формирала посебан одбор за подизање спомен-обележја, на челу с Максимовићем, а чланови су познати уметници и представници градске власти. Средства за израду идејног решења су већ обезбеђена у градском буџету и ових дана треба очекивати расписивање тендера, а почетком идуће године и изградњу спомен-обележја. Како ће тачно изгледати, одлучиће жири у року од шест месеци, колики је рок да уметници искажу своје креације и прикажу Миланковића у најбољем светлу.

Недавно је градска власт у Београду учинила још један корак и Удружењу „Милутин Миланковић” доделила адекватан простор за рад, објашњава Максимовић.

– Удружење је за пет година урадило доста на популаризацији лика и дела Миланковића, снимањем видео-материјала, објављивањем популарних књига, покрећући велики број иницијатива да се његовим именом називају улице у Србији. Конкретно, у Београду је некадашњи Трећи булевар назван његовим именом, као и у Бањалуци, Градишци и Милићима у Републици Српској, а званичне иницијативе већ су покренуте и у Новом Саду и Панчеву, као и другим местима у Србији. Такође, у главном граду две средње школе и један научни институт носе његово име, као и већи број стручних удружења у многим местима у Србији. Све ово је учинила група волонтера и ентузијаста различитих специјалности и узраста, од ђака до академика – наглашава наш саговорник.

Како каже, њихов труд препознали су надлежни у граду Београду и општини Стари Град, на чију иницијативу су удружењу обезбеђене просторије за рад, величине око 200 квадрата у Поп Лукиној улици.

– То ће нам бити сасвим довољно за даље активности удружења. Пошто у Србији нема музеја, легата, задужбине или спомен-собе посвећене Милутину Миланковићу, удружење намерава да својим активностима попуни ову празнину. У сарадњи с Математичким факултетом, чији је Миланковић био професор, оформљен је документациони центар под називом „Дигитални легат Милутин Миланковић”. Покушаћемо да прикупимо што више документације и да је учинимо доступним за ширу јавност. Даље, намеравамо да поставимо једну изложбу о животу и раду Миланковића и тај простор опремимо савременом техником и омогућимо младим и талентованим ученицима и студентима да се баве изучавањем Миланковићеве заоставштине и верујемо да ће то бити школа за младе таленте – поручује Славко Максимовић.