Уторак, 29.11.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Стратимировићи траже Легат Чолаковића

Друга фаза реконструкције у дворишту Легата Чолаковић (Фото Р. Крстинић)

Поводом интервјуа који смо пре неколико дана на овим странама објавили са Браниславом Анђелковић-Димитријевић, директорком Музеја савремене уметности (МСУ) у Београду, нашој редакцији јавио се Стефан Стратимировић, потомак митрополита Стратимировића, реагујући на део текста који се односи на Легат Чолаковића на Дедињу.

Потомци митрополита Стратимировића воде поступак на суду против Музеја савремене уметности у Београду, града и републике Србије, тврдећи да jе Легат Чолаковића некадашња кућа Милоша Стратимировића.

На питање о чему је реч, Бранислава Анђелковић је у поменутом интервјуу, између осталог, одговорила да су Стратимировићи „покушали да искористе сентименте покренуте доношењем Закона о реституцији”.

„Питање власничких односа над овом имовином је заиста неупитно, па стога МСУ није сматрао за потребно да јавно реагује. Ако буде било потребе, детаљно ћемо објавити све податке о овој галерији и њеној несвакидашњој историји, као и историјске податке о породицама које су заиста саградиле овај објекат, за разлику од Стратимировића који су зграду поседовали само за време немачке окупације, односно Недићеве управе”, одговорила је Бранислава Анђелковић.

Стефан Стратимировић каже да је огорчен чињеницом да се реконструкција Легата Чолаковић , упркос судским споровима који су у току, наставља изградњом додатног изложбеног простора у дворишту легата (Теодора Драјзера 15).

Стефан Стратимировић, по струци геолог, у дебелој фасцикли чува сва документа везана за кућу његовог деде Милоша Стратимировића, у којој се налази и уговор о купопродаји из 1941. године.
– Мој деда је ту кућу купио 12. августа 1941. године од Ђуре Лерхера. Није нама ништа Недићева влада дала, него је кућа купљена од мираза моја баке Борке. Када је дошла комунистичка власт деда је проглашен за народног непријатеља, кажњен одузимањем имовине и принудним радом, зато што је наводно сарађивао са окупатором.

Кућа мога деде је после рата постала кућа Милице Зорић и Родољуба Чолаковића.

Пошто је на суду (1947) утврђено да је кућа купљена од новца моје баке, враћен јој је двособан стан у оквиру те виле, са уговором на доживотно издржавање, али касније је и та одлука поништена. Бака је са двоје деце, мојим оцем и његовом сестром, избачена из куће са образложењем да она има 32 године и да може да ради и да се стара о малолетној деци, прича Стефан Стратимировић.

Он каже да су у кући Чолаковића најпре боравили „неки генерали”, а потом је „Милица Зорић уговором о трампи (1963), који такође имам, заменила два стана у Улици Народног фронта, који су претходно припадали, а потом одузети, њеном оцу предратном рентијеру за кућу на Дедињу”, каже Стратимировић и тврди да је кућа Зорић–Чолаковић у послератном периоду и приватизована, па онда завештана као поклон граду.

Град је Легат Чолаковић дао Музеју савремене уметности на управљање.

У новембру 2010. године Апелациони суд у Београду донео је решење о „забрани отуђења и оптерећења куће у Теодора Драјзера 15”.

Стефан Стратимировић (фото Политика / Р. Крстинић)

– Упркос томе, радови су ипак настављени. Ми смо се обратили и надлежној грађевинској инспекцији града Београда и Општине Савски Венац, у октобру 2011. године, када су после више од десет месеци започети радови на другој фази доградње и реконструкције у дворишту Легата Чолаковић, иако су и градоначелник Београда, директорка Музеја Савремене уметности и Секретаријат за културу града Београда благовремено, пре тога, били обавештени о судском спору наследника за повраћај одузете куће. Уследио је и писани одговор инспекције града Београда о ненадлежности за поступање иако радови обухватају површину већу од 800 метара квадратних, а 24. новембра 2011. и одговор инспекцијске службе Савског Венца, с констатацијом да су радови у свему (већ) изведени у складу са правоснажним одобрењем за изградњу и овереном техничком документацијом из 2008. године, каже Стефан Стратимировић.

Ивана Авжнер из Градског секретаријата за културу упутила нас је на Градско правобранилаштво из којег јуче нисмо успели да добијемо одговор на питање које су све законске препреке у случају „Стратимировић–Чолаковић”.

На наше питање зашто су се Стратимировићи огласили тек недавно, Стефан Стратимировић каже да је тек 2009. године добио судску пресуду о рехабилитацији свог деде, у којој пише да је „пресуда из 1946. године ништавна као све потоње правне радње”.

Намера потомака Стратимировића је да у садашњем Легату Чолаковић оснују породични музеј. У овој намери потомке Стратимировића подржала је и амбасада Аустрије у Београду, с обзиром да је Милош Стратимировић имао аустријско држављанство, што је пренето и на потоње генерације.

.......... 

Ново суђење 8. маја

Дубравка Обреновић из републичког јавног правобранилaштва каже да се у одлуци Апелационог суда (2010) у коме је донета привремена мера „о забрани отуђења и оптерећења куће у Теодора Драјзера 15” не спомиње забрана грађевинских радова.

„Тек на задњем рочишту, у новембру 2011. године, износе се подаци о грађевинским радовима на додатном објекту у дворишту Легата Чолаковић”, каже Дубравка Обреновић.

Ново суђење је заказано за 8. мај.

Када је реч о судском поступку за повраћај имовине, Дубравка Обреновић каже да то није у надлежности Вишег суда у Београду него, према Закону о реституцији, сва документа грађани подносе Агенцији за повраћај имовине.

Легат Чолаковића

Галерија-легат Милице Зорић и Родољуба Чолаковића први пут је отворена за публику 1980, у адаптираној вили коју је Милица Зорић-Чолаковић поклонила Музеју савремене уметности. Уговором о преносу права коришћења, вила је пренета на град Београд.

Супружници Чолаковић формирали су значајну и вредну збирку југословенске уметности – Надежда Петровић, Петар Добровић, Марко Челебоновић, Милан Коњовић, Зора Петровић, Петар Лубарда, Недељко Гвозденовић, која је припала МСУ.

Ко је био Милош Стратимировић

Милош Стратимировић је праунук Митрополита Стефана Стратимировића, оснивача Карловачке Богословије, Новосадске Гимназије, „Стефанеума” и многих других образованих и културних установа. Милош је и унук генерала Ђорђа Стратимировића, војног вође Срба 1848. године и једног од твораца световне аутономије војвођанских Срба. До почетка рата, Милош Стратимировић био је представник за Балкан „Ланц булдога”, немачке фабрике пољопривредних машина, и „Мерцедес бенца”. У Србији је основао бројне пољопривредне задруге које је финансирао и испоручивао им на кредит пољопривредне машине. За време рата, користећи своје предратне пословне везе, наставио је да снабдева пољопривредне задруге резервним деловима.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.