Пријатељи или другови

Способност да волимо и да будемо блиски не укључује само љубав према партнеру, деци и рођацима, већ и пријатељску љубав према онима са којима нисмо у рођачким односима. Волимо наше другове и другарице, пријатеље и пријатељице. Овакви односи су веома важни, не само за социјални развој детета и младе особе, већ током целог живота.

Има ли разлике између другарства и пријатељства? За неке обе речи означавају исто, за друге је друг ближи од пријатеља, док је за треће обрнуто. Речи друг и дружење долазе од онога што људи раде, а то је да проводе време заједно. Друг је „онај – други”, особа са којом се често проводи време. Речи пријатељ и пријатељство долазе од тога како се људи осећају у друштву другога – да им је пријатно. Према томе, речи друг и другарица означавају повезаност са другим, док пријатељ и пријатељица означавају какав је доживљај другог. Друг је најбољи, а пријатељ је добар или велики. Због тога би требало да другарство означава ближи, односно чвршћи емоционални однос од пријатељства.

Савремени услови живота подстичу индивидуализам, егоизам, оријентисаност на властити интерес, употребу и искоришћавање другог човека тако да нису наклоњени ни другарству ни пријатељству. Насупрот томе, када људи живе у суровим животним околностима, сиромаштву и немаштини, тада је њихова усмереност једних на друге – солидарност – нешто што повећава шансе да се преживи. Ту се успостављају веома чврсте емоционалне везе које повезују и оне који нису обухваћени рођачком љубављу. Тако повезани људи могу да се ослоне једни на друге и у тешким и ризичним подухватима. Зато је Иво Андрић једном рекао да, поред детињства, права другарства настају у рату и на робији.

За разлику од зоне преживљавања у којој су људи чврсто емоционално повезани, спремни да се жртвују једни за друге, да једни другима буду јатаци, у зони квалитетног живота влада други менталитет. Везе између људи су површније, капацитет за солидарност је много мањи, ограничен личним интересом, тако да пријатељи нису спремни за жртвовање. Како и једни и други различито дефинишу пријатељство и другарство, настају неспоразуми који резултирају у разочарању оних првих. Када тешке животне ситуације ставе на пробу ове односе, често изостане очекивана подршка и помоћ дотадашњих „другова” и „пријатеља”.

Последица је да током живота опада вредност дружења и пријатељства. То су данас углавном вредности деце и младих. Све је мање одраслих који се друже, тако да се смањује број другова и другарица. Такође се смањује и број пријатеља. Како то знатно смањује квалитет живота одраслих, мораћемо опет да научимо да се дружимо.