Драма о разочарању

Предстојећи 35. Фест свечано ће бити отворен 23. фебруара премијером домаћег филма "Клопка" Срдана Голубовића, који је увршћен и у програм "Форум" овогодишњег Берлинског фестивала.

Још за време студирања на Факултету драмских уметности у Београду, где данас ради као асистент на катедри за филмско-телевизијску режију, Голубовић (34) је показао умеће и смелост у филмском изразу. За кратки филм "Тројка" освојио је многе награде, док је са играним дебијем "Апсолутних сто" учествовао на више од 30 фестивала на којима је освојио десет међународних и 19 домаћих награда.

Његов нови филм "Клопка", екранизација истоименог романа Ненада Теофиловића, реализован је у немачко-мађарско-српској копродукцији коју је подржао и европски филмски фонд "Еуримаж".

ИНТЕРВЈУ
Шта Вас је привукло роману "Клопка" Ненада Теофиловића?

– На роман ме је упутила сценаристкиња филма Мелина Пота-Кољевић која је радила драматизацију романа за радио. Када сам дошао до књиге, на корици сам прочитао сиже и схватио да желим да се бавим том темом. После "Апсолутних сто" сам направио шестогодишњу паузу јер дуго бирам шта бих волео да радим, а и прича треба да ми буде блиска и да се тиче мог живота. Волим једноставне приче које у сижеу, у само две реченице, имају интригу. Реаговао сам на причу "Клопке" јер имам тај хичкоковски приступ у тражењу приче за сценарио. Не реагујем на тему и ликове, већ на причу.

Тема романа, а и филма, злочин и казна узнемирује читаоце и гледаоце. Она јесте једноставна, али емотивно врло тешка?

– Волим причу која је једноставна, коју са сценаристом у драматуршкој структури могу да направим слојевитијом. Тада имам простор да је редитељски надоградим и учиним сложенијом. "Клопка" је филм дугих тишина, декомпонованих кадрова и специфичне атмосфере. То јесте "тежак" филм специфичног редитељског израза, али и глумачки филм. "Клопка" је блиска савременом британском филму, делима Мајка Лија или Кена Лоуча, зато што је филм сведене, софистициране глуме.

При раду на првом филму на Вас је утицала "Мржња" Метјуа Касовица. Ни сада не кријете утицаје, а поред британских редитеља, на Вас су утицали Кишловски, Инариту...

– Прихватам оне утицаје који су ми блиски тематски или по редитељском сензибилитету. У случају "Клопке", често сам гледао "Декалог" Кшиштофа Кишловског. Распон утицаја који ме мотивишу и сежу од "Декалога" до "Расположен за љубав" Вонга Кар Ваија, што је, чини се, неспојиви спектар инспирација. Не кријем да сам близак редитељском егзибиционизму и да волим филмове који су "прережирани", па је и "Клопка" "прережиран" филм. Инауриту је, с друге стране, аутор који је на мене оставио најснажнији утицај у последњих неколико година. Он је један од аутора који је филмски језик довео до највишег нивоа, до брилијантног коришћења редитељских средстава. Сматрам да је он најсвежија ауторска личност данашњице, када је филм у фази постмодерне, када не постоји жанровски филм.

У филму "Апсолутних сто" критиковали сте време до 5. октобра 2000. године. Критикујете ли сада период од 2000. до данас?

– Реагујем на време у којем живим, а тражећи причу за филм тражим и искрени, унутрашњи повод да се бавим баш том темом. "Апсолутних сто" је био филм о бесу, сировој, бескомпромисној и бунтовничкој енергији коју има неко са 27 година, колико сам имао када сам радио тај филм. "Клопка" садржи зрелију емоцију аутора који има 34 године. То је драма о разочарању, јер шест година после 5. октобра не живимо у бољем друштву, системи вредности и моралних начела нису другачији, а као појединци нисмо много бољи. "Клопка" се бави тиме и говори о моралном распаду трулог друштва у којем живимо.

--------------------------------------------------------------------------

Подршка ауторском филму

Са каквим очекивањима путујете на Берлински фестивал где ће "Клопка" бити приказана у програму "Форум"?

– То је занимљив програм јер подржава ауторе, ауторски филм и нове тенденције. Свако признање на Берлинском фестивалу, који има и један од највећих филмских маркета, је значајно за филм. Моја очекивања су да филм види што више људи и да створим позицију у европском филму која ће ми омогућити још бољу прилику за наредни филм. Берлинале пружа шансу да наставим да се бавим филмом и да и даље имам подршку у иностранству. То ће ми омогућити да побољшам своју позицију у Србији и да лакше, него у случају "Клопке", дођем до средстава.