Уторак, 31.01.2023. ✝ Верски календар € Курсна листа

Уметност не обезбеђује егзистенцију

Илустрација: Новица Коцић

Да ли млади уметници у Србији могу да живе од професије за коју су се школовали? Питали смо драмске, ликовне и музичке уметнике да ли могу да зарађују за живот од реализације драмских текстова, продаје слика, концерата или извођења композиција?

Први саговорник ради у Заводу за уџбенике, његов колега предаје у Високој школи „Београдска политехника”. Следећа саговорница хонорарно ради у сликарској школи и држи часове италијанског, наредна понекад хонорарно ради у струци, понекад ван ње, а последња је самозапослена. Свима је заједничка исто – дипломирани су ликовни и примењени уметници различитих смерова од којих се ниједан не издржава оним за шта се школовао. Читај: не живе од продаје својих дела. Ако неком и успе немогуће, то је с времена на време, недовољно за свакодневни живот. Ситуација добро позната, пракса одомаћена. Питање јесте: како се сналазе?

Бранислав Николић дипломирао је сликарство на Академији уметности у Новом Саду, потом је магистрирао у Холандији, члан је УЛУС-а. Имао је преко десетак самосталних изложби, групних такође. Како каже, за свој уметнички рад, нажалост, има све мање времена. Јер, плату зарађује радећи у Заводу за уџбенике као ликовни уредник.

– Од своје уметности, јасно је, не могу да живим. Нисам срећан што је тако али ту се, поготово данас, ништа не може. Такав је систем. Можда је могло да буде и другачије да стварам комерцијалнија дела. Односно, да сам пристајао на разне компромисе. Али, пошто то нисам желео, био сам принуђен да потражим другачије решење. Срећа је да сам донекле у домену уметности, да нисам морао потпуно да искорачим у неку другу област, већ сарађујем са илустраторима и дизајнерима – прича нам Николић.

Његов колега, Жолт Ковач, такође млад савремени уметник, тренутно је на докторским уметничким студијама на Факултету ликовних уметности, где је дипломирао сликарство и магистрирао. Излагао је и самостално и групно од 2001. на бројним поставкама. Предаје у Високој школи струковних студија „Београдска политехника” цртање, сликање и мултимедијалну презентацију.

– Ни ја не живим од своје уметничке продукције, али нисам, срећом, далеко. На пољу сам образовања уметника. Када сам уписивао факултет нисам превише размишљао о томе да ли ћу тиме што сам одабрао моћи да се издржавам, мада нисам био ни несвестан ситуације која ме може сачекати. Посао ми свакако узима време, али стижем редовно да стварам. И радим следеће: младим људима којима предајем покушавам на време да објасним да се од уметности тешко може живети – каже Ковач.

Бојана Лукић, са друге стране, нема стално запослење и има статус самосталног уметника. Дипломирала је сликарство на Академији лепих уметности „Брера” у Милану. УЛУС, чији је члан и преко којег је пријављена, покрива порезе и доприносе. Остатак изгледа овако:

– Галерије у којима с времена на време излажем, а које припадају Београду, исплаћују хонораре ако је у питању самостална изложба и понека групна. Али то су свакако мале суме на које не можете да рачунате као на сталан извор прихода. У једном тренутку конкурисала сам и за студијски боравак уметника у иностранству, у мом случају то је био Беч, где су ми били покривени трошкови живота и излагања. И то је једна од могућности коју уметници имају. Иначе, наставник сам цртања у једној сликарској школи, а давала сам и деци часове италијанског.

Ликовна уметница Аница Вучетић, како објашњава, још 1988. године, у току своје магистарске изложбе, донела је коначну одлуку – бавиће се уметношћу, без изгледа да од тог посла обезбеди себи егзистенцију. У статусу самосталног уметника током година радила је много различитих послова.

– Неки су имали везе са мојом професијом, а неки су били потпуно изван ње. У реализацији неких пројеката помогли су ми Министарство културе и Секретаријат за културу града Београда, имала сам два откупа од стране града 2004. и 2006, неколико важних награда. И поред свега живело се и живи се скромно и често на ивици. Тржиште уметности у Србији практично не постоји, држава о култури недовољно брине и нема јасну и дугорочну стратегију на овом плану. Политизација свих сфера истиснула је потпуно стручњаке из управљања и одлучивања о свим важним питањима – сматра Аница Вучетић.

Поред поменутих, постоји још једно решење. Пронашла га је Душица Дражић, млади дипломирани фотограф, магистар на теми „Уметности у јавном простору” (Баухаус, Вајмар), у последње време веома присутна на уметничкој сцени главног града. Нема статус самосталног уметника, није нигде стално запослена, али је самозапослена.

– Од статуса самосталности сам одустала, пошто је удружење имало чврсте пропозиције, које ми технички нису одговарале. У једном тренутку одлучила сам да отворим своју агенцију за консалтинг и менаџмент. Преко ње сарађујем на пројектима са разним културним институцијама, као што су Музеј савремене уметности у Београду, Миксер, centar „Kultur klamer” и други. Радим и дизајн књига. И наравно, родитељи помогну кад загусти, кроз осмех признаје Душица Дражић.

Сутра: Од Чехова до ријалитија

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.