Ретко посећују музеје, а и позоришта

Истраживања о културном животу и потребама студената (2010) и ученика средњих школа (2011) у Србији (Завод за проучавање културног развитка, Београд) показала су да активности из домена јавног културног живота не спадају у омиљене начине провођења слободног времена младих. Они слободно време најчешће „троше” кроз активности које се одвијају у тзв. приватној сфери (гледање ТВ и слушање музике, бављење спортом, коришћење рачунара, дружење), за које је потребна мања сумановца. То најбоље илуструју добијени подаци да већина младих ретко или никада не посећује музеје (86 одсто средњошколаца, 84 одсто студената), галерије (79 одсто средњошколаца, 75 одсто студената), позоришта (78 одсто средњошколаца, 69 студената). Као најважније разлоге за неучествовање наводили су: незаинтересованост, недостатак слободног времена (студенти), неодговарајућу понуду и недостатак новца. Поред ове групе младих, која практично не учествује у јавном културном животу, имамо и мању групу која одлази у културне институције и посећује догађаје из области културе, а коју чини око десет одсто (статистичка процена) ове популације. Међу њима, између 3,5 и 5,5 одсто учествује у јавном културном животу барем једном месечно.

Оваква тенденција, да већина младих у Србији не учествује у јавном културном животу, може да има озбиљне последице по будућност ове друштвене групе, али и целог друштва.Последице нису одмах видљиве, већ се испољавају кроз дужи период. Наравно, ови подаци ни у ком случају нису једнодимензионални него показују да значајан део младе популације не учествује у јавном културном животу и да су за велики део младих културни програми недоступни или незанимљиви.Треба нагласити да процеси глобализације и индивидуализације у савременом друштву одлучујуће утичу на учешћемладих у културном животу. Такође не сме се губити из вида веома велики утицај образовања на стварање вредносног система и претпоставки за рецепцију уметничког дела и различитих симболичких форми уметничког стварања, али и за развијање потреба из области културе. Широко утемељено професионално образовање оспособљава младе за различите типове делатности, јер у информатичком друштву стално учење и усавршавање, посебно у примени нових технологија, постајеоснов савременог начина рада и комуникације. На овај начин појединци имају шансу да не постану жртве честих и непредвидивих промена условљених развојем технологије, чија је најважнија карактеристика да се врло брзо трансформише. Међутим, улога савремене средње школе и савременог универзитета не своди се само на овај сегмент образовања, које има и веома важну, цивилизацијску функцију у развоју духовних способности и стицања ширих културних сазнања. Стална едукација из области културе је потребна јер културу коју су стекли, наставници и професори не могу да пренесу ученицима и студентима једном за цео живот. Они морају да пружеобразовање које ће ићи у корак са брзо мењајућом цивилизацијом и сазнањима.

Маргинализовање младих људи спречава свако друштво да се развија и модернизује у складу са временом. Њихово учешће у свим активностима и на свим нивоима одлучивања од виталне јеважности за иницирање промена и даљи друштвени развој. Да би се то постигло, млади људи морају препознати себе као друштвену групу, али морају бити и препознати од осталих друштвених група као пуноправни чланови друштва. Непосредним укључивањем у системе одлучивања омогућава се развој младих као специфичне групе, али и друштва у целини. Кроз систем одлучивања млади развијају потребне вештине, развијају сопствене системе вредности, осећај одговорности и увећавају своје капацитете за прилагођавање на честе, брзе и дубинске променедруштвеног система. Последњих година Европска унијаинсистира на развијању омладинских националних политика које подржавају учешће младих у друштву, посебно утицај на процесе, одлуке и активности од значаја за њих саме. То подразумева преузимање њихове активније улоге у породици, школи, на факултету, у културном животу и у државним институцијама. Не треба заборавити чињеницу да од будућности младе генерације зависи и будућност друштва у коме живимо.

*Социолог