Павић у свету превођен, у Србији заборављен

Двадесет пет превода у свету и ниједно издање на матерњем језику, тако тренутно изгледа живот књижевног дела Милорада Павића, писца који је у својој земљи готово потпуно пао у заборав нешто више од две године после смрти. Павићева удовица, књижевница Јасмина Михајловић, каже да су после пишчеве смрти код нас објављене само „Кратка историја Београда” и Павићев превод Пушкиновог „Евгенија Оњегина”, а да његови романи, збирке прича, драме, могу да се нађу само као антикварна издања.

– Романа „Хазарски речник”, који је и школска лектира, од 2008. године нема на нашем тржишту. Милорад Павић је једини дисидент који је то постао после смрти. Почело је одмах заборављање и систематско прећуткивање његовог имена и онда када сам се ја борила да се то не деси, нико није стао уз мене, сем неколицине Милорадових сарадника. Ако смо дотле дошли да се толико стидимо својих великана, да о њима не говоримо ни реч, а о ратним злочинцима пунимо новине, онда нешто дубоко није у реду – каже Јасмина Михајловић.

Прва комеморација Милораду Павићу одржана је у Српској академији наука и уметности три месеца после његове смрти, друга је одржана у ПЕН центру и за њу Јасмина Михајловић каже да је сазнала из новина, а на трећој у Српском књижевном друштву, било је петоро писаца, од којих су двоје били Михајловићева и Павићев син. На годишњице смрти и рођења у Београду, сем родбине, пријатеља и делегације азербејџанске амбасаде, ниједна српска институција до сада није послала своје представнике, додаје Јасмина Михајловић.

– Било ми је важно да присуствује тим годишњицама и неко из српских институција, било представници САНУ, јер је Милорад био њихов редовни члан, Српско књижевно друштво, чији је, такође, био члан, било да то буде Универзитет у Београду, јер је он отишао у пензију као професор Филозофског факултета. Није било представника ни са Новосадског универзитета, ни на сахрани ни после, а Милорад је био декан Филозофског факултета у Новом Саду. Али, они су се ипак њему одужили тако што су поставили спомен-плочу у централној факултетској библиотеци – наводи Јасмина Михајловић.

Према тестаменту, њој су остављена сва ауторска права на дела покојног супруга, осим оних за дечји роман „Невидљиво огледало”, носилац ауторских права је Павићева унука. Михајловићева каже да има потписане уговоре о објављивању с неколико српских издавача, али од јуна, када су ти уговори потписани, до данас ниједна књига није објављена.

– Милорад Павић је кроз своје дело и даље жив, хтела то његова родна земља или не. Уметници могу да буду заборављени по својој смрти, али у овом случају само га је Србија заборавила, јер док се ја овде мучим да објавим било коју књигу на српском, истовремено милиони становника на планети читају тог Милорада Павића на својим језицима – истиче Јасмина Михајловић.

Његова књижевна дела су тако постхумно објављивана у Русији, Словачкој, Грчкој, Литванији, Чешкој, Грузији, Турској, Мексику, Кореји где је насловна страна штампана ћирилицом. У САД три дела су се појавила као електронска издања, у плану је и мултимедијално енглеско издање „Хазарског речника”, а први пут је објављен у Индонезији и Азербејџану.

– Кина у октобру 2012. године издаје луксузни „Хазарски речник” у десет милиона примерака, део књижевног опуса ће бити објављен и у Вијетнаму; Француска припрема библиофилско издање прича, Јерменија роман „Предео сликан чајем”, а требало би да се „Хазарски речник” појави и у Албанији идуће године – каже Јасмина Михајловић.

Током прошле и претпрошле године било је и неколико премијера представа рађених по Павићевим текстовима, у Москви, Букурешту, Приједору, недавно и у Пољској, у граду Ополе. Михајловићева додаје да је драма „Заувек и дан више”, која никада није играна у Србији, изведена у чувеном Московском художественом театру (МХАТ), чиме је Павић постао једини српски писац који је тамо игран.

– Такође, он је једини Србин којем је подигнут споменик у центру Москве. Тај споменик је подигнут неколико месеци пре Милорадове смрти, поводом осамдесетогодишњице од његовог рођења. У Србији тада није могао да буде организован ни научни скуп, онај планиран у Матици српској отказан је, ни свечана академија којом би била обележена осамдесет година од Павићевог рођења, што се ради сваком угледнијем грађанину ове земље – истиче Јасмина Михајловић.

Ј. Чалија

 -----------------------------------------------------------

Легат Милорада Павића

Јасмина Михајловић тестаментом је проглашена старатељем над Легатом Милорада Павића у Београду, на Дорћолу, у стану где је Павић живео са супругом. Његова библиотека, рукописи, архивска грађа, преписка, награде, писаћи сто, две уљане слике из 18. века, описане у роману „Предео сликан чајем”, остављене су граду Београду. Богату заоставштину тренутно пописују стручњаци Библиотеке града Београда, али сам легат још увек није обележен спомен-плочом, иако је још 2010. године донета одлука да се она постави, наводи Јасмина Михајловић.